– Понављајући да је кривица за злочин геноцида индивидуализована, те се не може приписати било којој етничкој, вјерској или другој скупини или заједници у цјелини – пише у првом амандману.
– Потврђујући неповредивост општег оквирног споразума за мир у БиХ у свим његовим одредбама – наводи се другом амандману.
Другим амандманом, наводно се додатно афирмише постојање Републике Српске у оквиру БиХ, што је гарантовано Дејтонским споразумом.
Власти у Београду не дијеле мишљење Подгорице.
– Иако одлично знамо да је управо у случају те резолуције згажен Дејтонски споразум зато што није било сагласности сва три члана Предсједништва. Зато што се један од ентитета оштро противи томе. Зато што нису обухваћене све жртве. Уз сву трагику стравичног злочина у Сребреници, рату у БиХ је било 120.000 жртава по различитим подацима, из различитих народа. Да су прекршена различита правила Уједињених нација – рекао је Марко Ђурић, министар спољних послова Србије.
Ови амандмани, ако дође до њиховог улагања, сигнал су за унутрашњу употребу, истиче шеф српске дипломатије.
Сматра да је ријеч о смиривању савјести, искључиво за домаћу политичку употребу.
– Да не би изгледало да подржавате нешто што је против братске Србије, па ви онда измишљате неке амандмане којима треба тобоже пред домаћом јавности да изгледате да сте то ублажили – додао је Ђурић.
На овакве изјаве одговорио је Ђурићев колега из Црне Горе.
Филип Ивановић наводи да се Црна Гора у вођењу спољне политике руководи искључиво својим, а не туђим интересима.
А какав ће тај интерес бити, многи већ предвиђају. Немају дилему о томе како ће Црна Гора гласати, а амандмане виде као трик за наивне у Црној Гори.
– Један трик који би требало да покаже Србима како они брину између осталих и о Србима у Црној Гори. Ништа то у суштини не мијења ствар и мислим да у Републици Српској људи треба да буду свјесни да тренутно у Црној Гори имају људе који не разумију или неће да разумију да прихвате њихове аргументе – навео је Иван Милошевић, секретар Удружења новинара Црне Горе.
Амандмани су бацање прашине у очи, тврди историчар Александар Раковић.
То је, каже, покриће да режим у Црној Гори, на челу са премијером Милојком Спајићем гласа за Резолуцију, којом ће српски народ бити стигматизован као геноцидан.
– Власт у Црној Гори наставља да води своју антиспрску политику, упркос томе што су садашњи актери власти на челу са Спајићем и Милатовићем дошли на таласу српске побједе 2020. године. Ми смо већ навикли и Србија и Република Српска да из Црне Горе добијамо нож у леђа кад год се за то црногорским властима укаже прилика – истакао је Александар Раковић, историчар.
Има међу представницима црногорских власти и оних који сматрају да не би било добро да Црна Гора у Уједињеним нацијама подржи резолуцију о Сребреници.
Међу њима је и потпредсједник Владе Драгослав Шћекић, који ће гласати против ако платформа о гласању у Уједињеним нацијама буде на дневном реду Владе.
– Социјалистичка народна партија има свој став, који смо већ изнијели у Парламенту прије три године, када је било говора о сличној теми. Наш став је јасан. Ми смо против свих злочина и за то да се осуде сви злочини, без обзира са које стране долазе. Ипак, не можемо дозволити да се било који народ назива геноцидним и да се на тај начин стигматизује, односно да од једног народа генерално правимо неку непожељну слику у свијету – категоричан је Шћекић.
Одмах након ове изјаве, огласили су се из ДПС-а. Питају да ли је ово и званични став Владе.
Тај став, умјесто тактизирања, затражили су и Социјалдемократе.
Какав год био, по мишљењу струке биће тест за коалицију Милојка Спајића са Андријом Мандићем и Миланом Кнежевићем.
