Скупштина општине Пљевља недавно је прихватила иницијативу да се дио Улице краља Петра И, између улица Омладинске и Велимира Јакића, преименује у улицу Вукомана Тешовића, а преименована је и Тиватска улица у приградском насељу Комини у улицу Бранка Крвавца.
Крвавац је припадник ЈНА који је страдао на дубровачко херцеговачком ратишту 23. октобра 1991. године. То што је добио улицу у Пљевљима изазвало је огорчење у Хрватској.
Слободна Далмација објавила је у текст у коме наводи да је за Хрватску али и за Црну Гору то лоша вијест, јер су Пљевљима “данас агресори на понос, а херојство и чојство страни.
–То је њихова срамота, није наша, да њихове погинуле на дубровачком подручју, значи агресоре, сматрају херојима. Ништа изненађујуће, ево у Требињу се 1. октобар обиљежава као дан напада на општину Требиње, што се ту више има рећи, рекао им је Марко Мујан, један од заповједника одбране Дубровника у рату.
На ову одлуку општине Пљевља гледа као на логичан наставак ситуације у Црној Гори.
–Они имају права да доносе своје одлуке како хоће, али тиме доказују да оно што се догодило њима и не значи пуно. Тај неки војник ЈНА живот је изгубио на дубровачком ратишту и за то му дају заслуге. Не знам, можда је он имао неке друге, осим агресорских, заслуге у Пљевљима, али то не може елиминисати зло у којему је учествовао и злодјела која су се нама догодила. С обзиром на нову власт, Црна Гора опет је пошла тамо одакле је морала одавно побјећи, а таман су се били мало почели поправљати, барем политички. Изгледа да су опет пале маске и да се није затрло оно зло које је не тако давно нас погодило, додао је Мујан.
За мишљење су питали проф. др. Ванду Бабић Галић, савјетницу министра вањских послова Грлића Радмана.
–Црној Гори је Република Хрватска искрени пријатељ и заговаратељ на њеном европском путу, што је и током обнове црногорске независности те послије тога Хрватска небројено пута и доказала. Такође, Хрватска поштује све невине жртве па и насилно мобилизоване, које су у заблуди уз спровођење великосрпског пројекта изгубиле животе на дубровачком или било којем ратом погођеном подручју у Републици Хрватској, казала је она.
Додаје да би се то могло разумјети као савезништво с политичким структурама које у Црној Гори отворено спроводе и залажу се за проруску и великосрпску агенду.
–Хрватска има одговорност као чланица ЕУ-а и НАТО савеза будно пратити и помагати све прогресивне идеје и напоре, али и јасно указивати на деструктивну великосрпску политику која се и овим примјером у Црној Гори нажалост ревитализује. Посебно пазимо на аутохтону хрватску мањину, однос владајућих према њима, односно поруке и дјела која долазе и из врха владајућих црногорских структура, али и из Српске цркве у Црној Гори, у овом контексту конкретног дјеловања попа Бацковића у Тивту, каже Бабић Галић.
Затим је додала.
-Сада је јасније зашто је црногорски министар Миловић избачен из ПЕС-а након интервјуа у хрватским медијима, који је код нас препознат као снажан корак према суочавању с властитом прошлошћу и гуливеровски искорак Црне Горе према Европској унији, наводи.
Ситуацију је коментарисала и извршна директорица Центра за грађанско образовање Далиборка Уљаревић.
-Посљедњих година у Црној Гори је, нажалост, захваљујући малигним утицајима недемократских режима, кроз различите медије (политичке партије, СПЦ, медији) изражен талас радикализације и екстремизације нашег друштва. То своју манифестацију има капиларно, а што укључује и локални ниво, па су све чешћа дјеловања локалних власти у правцу афирмације наопаких политика и идеологија 90-их година, казала је Уљаревић.
Истиче да је важно нагласити да све то има заштиту актуалне парламентарне већине на националном нивоу, било кроз ћутање или директно одобравање, иако се та већина покушава представити као прогресивна и проевропска, док у суштини подстиче недемократске праксе и вриједности.
-Ми смо и раније у Црној Гори имали недовршен процес суочавања с прошлошћу, и само захваљујући упорности цивилног друштва, али и преговорима с ЕУ-ом, неки су помаци направљени. Међутим, сада имамо и додатно оптерећење – добро осмишљену релативизацију историјских, а некад и судски утврђених чињеница уз приличну контролу медија и система оних који то спроводе. То нас убрзано води уназад – ка учвршћивању етнонационалистичких наратива и политика, истиче Уљаревић.
Истраживање проведено прошле године, додаје Уљаревић, говори да 41 посто грађанки и грађана Црне Горе препознаје проблеме рехабилитације ратних злочинаца, док готово половина становништва препознаје радикализацију. Но ипак половина грађана не би склопила брак с партнером/партнерицом различите вјероисповијести, додаје Уљаревић.
–Укратко, свједочимо озбиљном и подмуклом урушавању концепта грађанског друштва у Црној Гори. Преименовање улица и покушаји “кречења” тамних страна наше скорије повијести су само једна од акција која се проводи у том оквиру, али додала бих да се овим покушава додатно доказати вјерност тзв. српском свету кроз намјерну иритацију Хрватске. Мислим да више нема простора за наивна тумачења да је ово само из главе контроверзног градоначелника Пљеваља, који континуирано у националистичким провокацијама диже љествицу, или нека локална посла. Очито је да он за ово има подршку свог партијског лидера, сада предсједника Скупштине Црне Горе Андрије Мандића, једног од лидера некадашњег Демократског фронта, а данас коалиције За будућност Црне Горе, која је снажно наслоњена на Александра Вучића, али неки њени дијелови и на Владимира Путина, тврди Уљаревић.
извор: порталаналитика
