Добро је да се сјетимо Калуђерског лаза. И одамо пошту невино страдалима. Да осјетимо грижу савјести, да никад не заборавимо да се то догодило у Црној Гори. Племенито је и покретање иницијативе за подизање спомен обиљежја погинулим у тој безумној операцији. Али, још је важније да освијетлимо узроке те трагедије, јер ће нас то одвести до одговорних и њихових мотива. Ипак, нијесмо сви у Црној Гори имали исти однос према изазовима тог времена, укључујући и догађаје на Калуђерском лазу, рекао је бивши предсједник Црне Горе Мило Ђукановић одговарајући на упит ЦдМ-а да као политички актер тог времена прокоментарише иницијативе које су се данас чуле
“Тај злочин се догодио у вријеме рата који је државно руководство СРЈ повело против НАТО. Рата који је унапријед био осуђен на пораз и каснији губитак права Србије да Косово сматра својом територијом. Београд је желио да пошто-пото увуче и Црну Гору у тај рат. Ми смо од првог дана били чврсто против. Када је почело бомбардовање СРЈ обратио сам се јавности и казао да је то рат који је Слободан Милошевић исфорсирао да би на платформи сукоба са медјународном заједницом учврстио своју власт у Србији. Казао сам да то није наш рат, да сходно томе не прихватамо проглашено ратно стање и војну обавезу и да у Црној Гори важи радна обавеза”, рекао је Ђукановић.
Према његовим ријечима суочени са таквим одлучним отпором у Београду смишљеном сценарију масовне погибије наших грађана режим је повукао за њега логичан потез – злоупотријебио је Војску Југославије.
“Генерали ИИ армије и адмирали Југословенске ратне морнарице су чинили све да заплаше и дисциплинују Црну Гору. Тражили су да они уређују програм РТВЦГ, да контролишу саобраћај умјесто полиције… Ко се не сјећа злокобне поруке тадашњег премијера СРЈ Момира Булатовића да ће се полиција Црне Горе потчинити ВЈ или је неће бити. Ништа им нијесмо прихватили. Услиједиле су нове пријетње. Артиљеријске цијеви ВЈ биле су недјељама окренуте ка згради Предсједника Црне Горе. Прије полијетања владиног авиона са аеродрома у Голубовцима узлетјели би борбени авиони да пошаљу поруку државном руководству што би им се могло догодити. Кад смо због тога одлучили да полијећемо из Дубровника покушали су да онемогуће пролаз колони владиних аутомобила на изласку из Цетиња и у Кумбору. На све те бедастоће имали су недводмислен и достојанствен одговор државних органа Црне Горе. Нажалост, у напетој атмосфери односа између двије оружане формације – Полиције Црне Горе и Војске Југославије било је и људских жртава”, подсјетио је Ђукановић.
Он наглашава да је тај покушај завођења реда у Црној Гори имао здушну подршку просрпских политичких партија, на челу са тада најмоћнијом међу њима – СНП.
“Није им била довољна злоупотреба ВЈ, већ су иницирали и обезбиједили формирање додатне формације – тзв. 7. батаљона Војне полииције ВЈ”, казао је Ђукановић.
Суштински, додао је Ђукановић, то је била паравојна формација коју су чинили политички активисти СНП и других српских партија.
“Необучени и неконтролисани људи под плаштом Војске Југославије дали су на вољу својим најнегативнијим страстима према Црној Гори и њеној власти”, напоменуо је он.
И данас су, упозорио је Ђукановић, на политичкој сцени Црне Горе људи који су организовали ту паравојску и регрутовали подобне људе за њен састав.
“То је била и остала највећа срамота у историји политичког живота наше државе. Остало је запамћено и да су функционери СНП из Бара пуцали на НАТО авијацију са кровова зграда не би ли је испоровоцирали да бомбардује Црну Гору. Што и нас не гађате – нијесмо губави, чувена је порука таквих патриота из тог времена. Нажалост, не би ме изненадило да се неки од њих и даље поносе својом срамотом. У таквој атмосфери се догодио Калуђерски лаз. Читам данас у медијима да није јасно зашто су тог дана припадници резервног састава бригаде ВЈ у Беранама запуцали на ненаоружане избјелице, на жене и дјецу. Зашто су убили 22 особе и ранили њих седам”, истиче он.
Коме то још није јасно?, упитао је Ђукановић.
Наглашава да из истих разлога из којих и данас раде све да науде националним интересима Црне Горе кад год нијесу по вољи Србије.
“Требало је тада нарушити примјерне међунационалне односе у Црној Гори; пореметити наше пријатељство са сусједима, у овом случају са Косовом, из којег је око 100.000 људи тих дана нашло уточиште у Црној Гори; требало је бомбама разорити Црну Гору да би се мање уочиле последице трагично погрешне политике званичног Београда. Као и данас што треба зауставити Црну Гору на путу ка ЕУ. Да се не би видјело да се Србија не креће у том правцу – зато што неће. Лакше је то прикрити ако се нико не помјера ка ЕУ, а посебно није добро ако напредује Црна Гора”, рекао је Ђукановић за ЦдМ.
Он поручује – престанимо да будемо запитани над очигледним.
“И тада је одговорна, патриотска, цивилизована Црна Гора одреаговала примјерено. Тадашњи Предсједник Владе г-дин Вујановић и ја послали смо свог представника на Калуђерски лаз. Био је то др Драгиша Бурзан, потпредсједник Владе. Обавио је и тај задатак као и сваки други, људски, достојанствено и професионално, уз искрено саосјећање са породицама страдалих. Препознали су то и невољници са Косова и то је посебно допринијело да су и данас односи између наших држава засновани на пуном повјерењу. Сигуран сам да их ни ове непогоде кроз које пролази Црна Горе претходне готово четири године не могу угрозити”, закључио је Ђукановић.
извор: цдм
