Блиски контакти и подршка коју је уживао на више међународних адреса у медијској борби против мафије, прије свега од стране некадашњег амбасадора Уједињеног краљевства у Београду Ричарда Крофорда, али и генералног секретара УН Кофија Анана, убрзали су припремано убиство оснивача, директора и уредника Дана Душка Јовановића. То је гостујући у емисији серијала Контроверза ТВ Адриа, саопштио Владан Павићевић, полицијски службеник и дуго година једини лиценцирани приватни детектив у Црној Гори, уједно и зет убијеног Јовановића.

–Душко Јовановић је у периоду који је претходио убиству имао непосредне контакте са британским изаслаником за ЕУ са сједиштем у Београду, Ричардом Крофордом. Ти сусрети су се дешавали и у Београду и у Подгорици. Знам да су се ти разговорили односили искључиво на подршку борби против организованог криминала у Црној Гори, преко којег је из Црне Горе наношена огромна штета Европској унији. Њима је био приоритет да се опредијеле за личност која може да изнесе и државнички и сваки други терет који би Црну Гору могао да поведе у правом смјеру. За њих је то био Душко Јовановић. Један од тих људи је био Ричард Крафорд, а друга личност са којом је Душко остваривао контакте је био Кофи Анан, генерални секретар УН. Сусрети са њим одвијали су се у САД, а последњи у Београду. То је био окидач да се убрза са пројектом убиства Душка Јовановића, рекао је Павићевић, који је дуже од деценије водио приватну истрагу о овом злочину.

Павићевић је на опаску аутора емисије Младена Стојовића да се из свега наведеног може закључити да овај злочин има елементе државног тероризма одговорио потврдно.

-Да, злочин има све елементе државног тероризма и политичку позадину која никада није испитана, да ли због тога што људи нису смјели или нису знали – то остављам суду јавности, одговорио је Павићевић и додао: „Душково име се налази међу истакнутим и знаменитим личностима које су страдале на овакав начин. Док се то не ријеши, Црна Гора може само да тавори ту гдје јесте“.

Павићевић је прокоментарисао и улогу бивше предсједнице Врховног суда и у вријеме убиства Јовановића Врховне државне тужитељке Весне Меденице.

–Да неко не помисли да имам нешто лично против ње – не, она је само извршавала оно што јој је била обавеза. Она није одговарала за оно што је јавно саопштила. Она се недавно, у једној емисији, оштро супротставила одређеним људима који, како је навела, „ведре и облаче“ у правосуђу. Не знам на кога је мислила, али она је рекла да ће да процијени када је тренутак да саопшти поједине детаље из мјера тајног надзора. То је апсолутно довољно елемената да јој се ставе лисице на руке и да се лиши слободе, по налогу тужилаштва и суда. Имамо одређене изјаве гдје су тужилаштво и суд пасивно реаговали, рекао је Павићевић, уз опаску да је тужилаштво почело да реагује другачије и адекватно у периоду када је на његовом челу била Маја Јовановић.

Он је нагласио да је неопходна политичка воља да би се расвјетљавање убиства Душка Јовановића могло наставити у кривично-правном дијелу.

–Та воља мора да дође са позиција носилаца највиших државних функција, али она се још не дешава, додао је Павићевић.

Подсјетио је да је Мило Ђукановић као премијер Црне Горе у Скупштини 2013. године изјавио да је Душка Јовановића убила „особа која је имала највише интереса“, означивши као таквог бившег предсједника СРЈ и премијера Србије Војислава Коштуницу.

–Означио је врх државе Србије, означио је Војску, говорећи да је наводно војна обавјештајна служба помогла Војиславу Коштуници да убије Душка Јовановића. На тако изречене ставове Коштуница је енергично реаговао и у том одговору сасвим је јасно указао ко је заправо убио Душка Јовановића. На тако изнесене тврдње, ваљда је било логично да врховни државни тужилац, како год се он звао, позове Мила Ђукановића и саслуша га. Наравно, то није нико урадио. У неким обраћањима он је објашњавао да су то политички ставови. Тако крупне ријечи које је Ђукановић изговорио су прошле како су прошле. Ублажене и релативизоване, рекао је Павићевић и поручио: “Али није то тек тако прошло. Ми знамо ко стоји иза убиства Душка Јовановића и то ћемо доказивати и доказати”.

Он је подсјетио да је у вријеме убиства Душка Јовановића на челу Службе државне безбједности, која је касније реформисана у АНБ, стајао Душко Марковић.

–На питање које је Данијела Павићевић у својству посланице СНП-а у Скупштини поставила Душку Марковићу, он је саопштио да је био упознат да је Душку Јовановићу био угрожен живот, да му је пријетила смртна опасност. Ни на тако изнијете ставове некадашњег шефа ДБ-а није га нико позвао да саопшти у својству свједока све околности како, што и од кога. Ту је кључ расвјетљавања убиства. Да ли је то рекао несвјесно или је у њему прорадила савјест па се тако изразио, прије бих на ово друго помислио. Након тих ријечи, он је рекао да није више дужан породици Јовановића, односно Данијели Павићевић да саопштава никакве податке јер његова одговорност у том дијелу не постоји, рекао је Павићевић.

Казао је и да је Душко Марковић обавезан да саопшти на који је начин припреман материјал, опсервиран Душко Јовановић, чији су били интереси за тај надзор, како се водио тајни досије о њему и чији је био интерес да се Јовановић убије.

–Ако је Душку Јовановићу пријећено смртно, као што је рекао Марковић, онда је био обавезан да заштити његов живот. Он то није урадио. Изнијета констатација да је Душко Јовановић имао полицијско обезбјеђење је ноторна лаж, поручио је Павићевић, додавши да Јовановић никада није имао полицијску заштиту.

Он је подсјетио да се Марковић осврнуо на долазак криминалних структура на позив Седме управе и поменуо некадашњег вођу Земунског клана Љубишу Буху Чумета.

-Чуме је и мени пријетио, јер сам заштитио Душка Јовановића 2003. године, рекао је Павићевић, подсјетивши на исказ некадашњег министра унутрашњих послова Андрије Јовићевића о доласку Чумета и Земунаца у Подгорицу.

-Они нису дошли на позив некакве приватне организације у Црној Гори, већ на позив Седме управе Државне безбједности МУП-а Црне Горе и возили су се аутомобилом бишвег замјеника министра унутрашњих послова Бошковића. Када сам дошао до тих података, ја сам трпио озбиљне пријетње. Те пријетње су документоване, те пријетње су саопштене тамо гдје треба на законит начин. Чуме и Земунци су се након тога преселили из Подгорице у вилу Станка Суботића Цанета на Свети Стефан. Толико о околностима о којима је говорио Душко Марковић, а саопштавао је да је упозоравао Андрију Јовићевића о угрожености Душка Јовановића. То Јовићевић никада није потврдио и то треба да саопшти Марковић јасно и гласно, да му савјест проради и да скине терет са себе и да саопшти како је убијен Душко Јовановић, поручио је Владан Павићевић.

Описао је и под којим околностима се Душко Јовановић одлучио да напусти државну службу и функцију директора Управе јавних прихода коју је обављао до 1997. године.

–Душко ми је испричао епизоду када га је у кабинету Мила Ђукановића сачекао и Веселин Баровић. Била су ту и још нека лица, али је Баровић био карактеристичан између осталог и зато што му се обратио, заваљен у фотељи са томпусом, ријечима: “Комшо, зашто ћеш да радиш овакве ствари, правиш нам проблеме, ово је државни посао“, испричао је Павићевић након што је подсјетио да се Јовановић успротивио шверцу цигарета.

-Душко Јовановић то није могао да прихвати као реалност, то се није уклапало у његов профил личности који је био потпуно супростављен таквим аномалијама. Све што је могао да каже је да он више неће обављати функције у тиму који предводи Мило Ђукановић, додао је-

Павићевић је подсјетио да је Душко Јовановић управо у том периоду добио велики стан од Владе коју је предводио Мило Ђукановић.

-Након свега, он је тај стан и то решење вратио, рекао је Павићевић.

извор: адриа