Пише: Дарко Стијеповић, Центар за развој Дурмитора

Ненадано се у задње вријеме појачала забринутост доброжелатеља за заштиту шума црногорских. Посебно су забринуте за суме śевера невладине удруге са југа. Изузимајући локалце, кориснике погубне владине политике регионалног равномјерног развоја, који су директно погођени дахијским марифетлуцима у шумама, шумске похаре никога нијесу интересовале. Ни политичаре, ни медије, ни тужиоца, ни полицију. Шта би сад?

Шумска мафија има своје тевабије у шумарском еснафу, своје жандаре, своје шумаре, своје судије, своје чиновнике у министарствима и комисијама, своје новинаре, своје министре, своје шумарске експерте са факултета и института за шумарство. Шумска мафија је просперитетна и има завидне шићаре.
1845 године је Али паша Сточевић за концесије на шуме херцеговачког санџака добио, од аустријског трговца Леона Клуцка, 3.500 гроша, а за пешкеш задржао 2.500. Дооообра концесиона накнада. Трговци су ипак имали добит од 100 пута на овакав пословни аранжман. У ЦГ је малчице другачије, ипак ишегамо балване у даску. Колосалан успјех након 185 година мучног и тешког искушенија. Такве су наше дахије. А, има ли пешкеша данас? Тај пешкеш, који је срце либералне економије, направио је развојну апокалипсу у црногорској дрвопреради. У овој области у социјализму је радило 12.500 радника. Данас ради 500. Шумарство у ЦГ, у социјализму чини 12% ГДП, данас 0,5%. Изумитељ црногорске екомске школе рекао би да су ови нови много продуктивнији – једно шумско предузеће има већи обрт од Управе за шуме. 8.800.000 према 8.200.000. Али, црногорске шуме су некад генерисале 100 пута више прихода и људи из шумских регона нијесу били љута сиротиња. Дакле, коме лова? Због мало ситног, брзог, звечећег пешкеша у џепу монтенигеријска државна олигархија је отиснула у провалију цијелу црногорску дрвопрераду. И све је то предложила, промислила и подржала цг економска елита предвођена вуком који је истовремено и тић.
Јаворак из Никшића је некад извозио намјештај Луј XИВ у Француску. Зашто у старој држави нијесу извозили даску у Египат (као данас) него су правили намјештај и запошљавали 12.500 радника? Зар није лакше ударити у шуму, ишегати трупце у даску и одмах докопати паре, него се мучити са намјештајем и хиљадама радника?

Зашто немамо елите компетентности? Немамо их ниђе, не само у шумарству, Иако је јасно да колонијална пљачка ресурса уништава читаву економију не постоји размишљање о другачијем коришћењу ресурса. Историјско искуство, упоређење са комшијама и економски фијаско нијесу довољни разлог да се напушти концесиона хајдучија и прихвати европски систем газдовања шумама. Похлепа политичких и економских елита је толико неутажива да друштво овако похлепно може само себе иźести лижући своју сопствену крв. Ескими лове вука тако што поставе у леду крвави нож који похлепна животиња лиже и посијече сопствени језик а услијед хладноће не осјети да лиже сопствену крв, да би на крају и сама себи дошла главе. Због ситне, али брзе, похлепе шумарске мафије политичке елите су сурвале шумарство а од дрвопрераде направиле дрвопревару. Иако апокалипса у шумарству уништава и државну економију и становништво неразвијених општина не постоји воља политичке елите да се заустави апокалипса. Друштвени консензус постоји само око либералног привређивања цг економске школе вукотићског типа – удри у бјежи.

Али зашто је нова владајућа цг гарнитура металурга, лихвара и механичара иста као и претходни хоштаплери и гуланфери? Одмах су се ужглијебили у постојећи трули, корупцијски колотраг. Је ли ова нова гологузија и незнанија тиме гора на сваки начин од истих таквих ћарџија одприје? Неки кажу, најпростије, нови дахија је исти као и стари изанђали дахија. Дахије долазе и пролазе а пук очекује да је нови бољи, а он је исти јер не може бити другачији. Људи пецају рибу хиљадама година, удице и мреже су исте хиљадама година, а сомови и даље халапљиво гризу. Можда је у цг еволуцијски ћорсокак.

Ако је све што се тиче шумске мафије у Монтенигерији познато, и нека врста јавне тајне, та колосална пљачка која се мјери милионима и, успутна, деструкција дрвопрераде није јасно зашто медије и политику није интересовала ова мафијашка структура тј лопињање као привредна дјелатност а ла Бајо Пивљанин и бесконачна духовност похлепе. Коме лова, ко се уталио?,

Све ово горње је написано још у земану ђукановићевштине а послије 3 године власти гилиптера, шалабајзера, курајбера и дудука ништа новог није било. Похлепа и халапљиво исплажени језици нових хијена видљиви су свима осим слијепима код очију. Нова врхушка је инсталирала своје јањичаре и настављају са концесионом пљачком шума вукући 3 године за нос обезнањени народ. Игранка по црногорским шумама (тј пљачка) је настављена само са другим играчима, Јоковићима, Стијовићима, Бечићима, Спајићима… Нема напуштања концесионог система јер шићарџије нове власти прихватају разврат, подмуклост, грабеж и јагму као своје највише моралне врлине. Несретник министарски који је шверцовао шуму („товарио 148 коња и ћерао пут острошких греда“) треба да размонтира концесиони систем? Може ли му у томе помоћи берзански мешетар који се општем добру и моралу учио у Сингапуру?

Овакви ситни духови, бивши црноберзијанци, лихвари и шићарџије, не могу реформисати, сачувати и унаприједити располагање општим добром какав је шумски ресурс. Шклапити, отети, сподбити, полопињати, могу на ситно са својим ортацима, што и раде кроз концесиони систем. Какав нови закон о шумама овакве лукавштине и нечастиви, ови мангупи и репоње могу донијети?

Но, не може а да човјеку не заигра срце од радости кад види љубав новинарске фаланге са југа како хоће да погине за суме на śеверу. Гину и друге нво са југа за добробит шума śевера, па брину о пожарима, па умало крв не паде кад ону Мудрешку избацише из шумске рекламе на ТВ Бастиљи, цијепа нам се срце од љепоте, ко мајци Југовића. А тек кад Делегација ЕУ долије милионе својим љубимцима. Треба цијенити и саркастичну помоћ Делегација ЕУ преко министарских сестара и њихових трбухозбораца. Само, не треба заборавити сузе ЕУ крокодила имају другу тјелесну функцију, служе бољем варењу.