У организацији Града Краљева и Подружнице Српског културног клуба СНО Васојевића и Лимске долине за Град Краљево у Краљеву је 14. 03. 2024. године одржана промоција књиге ПОТОМЦИ И ПРЕЦИ аутора горана Киковића и 64. броја часописа „Глас Холмије“. У име организатора присутне је поздравио др Вукашин Дедовић, научни сарадник.
-Ја сам Вукашин Дедовић и желим да вас све поздравим и пожелим добродошлицу на промоцију књиге мог драгог колеге, друга и пријатеља Горана Киковића ПРЕЦИ И ПОТОМЦИ и 64. броја часопса „Глас Холмије“. Такође желим да поздравим наше госте из Берана на челу са аутором књиге и председником Српског културног клуба СНО Васојевића и Лимске долине Горана Киковића, књижевнике Бранислава Оташевића и Давида Лалића, публицисту Миличка Трифуновића и гуслара Синишу Петрића.
Тачно пре годину дана, 14. марта 2023. године формирали смо Одбор Подружнице Српског културног клуба СНО Васојевића и Лимске долине за Град Краљево.
Овај одбор је настао са идејом да се сви ми који водимо порекло из Васојевића и Горњег Полимља а живимо овде у Краљеву и околини окупљамо, повежемо и зближимо како би задржали и јачали своје емоције према завичају. Желимо да будемо стожер окупљања како би допринели јачању веза са својим завичајем. Међу нама има припадника друге и треће генерације која је рођена овде у Краљеву, којима су потребне информације о нашем завичају. Потребно је да будемо информисани о свим важним догађајима и дешавањима у Васојевићима и Горњем Полимљу. Да се упознајемо са културним дешавањима у нашем завичају и по могућностима да узмемо учешћа у тим дешавањима. Зато су нам потребни како индивудуални контакти тако и групна окупљања. Треба да се организационо повежемо и да се обавежемо да и овде у Краљеву наставимо са неговањем традиције и одржавањем веза са завичајем. Зато треба да позовемо омладину да нам се придружи и укључи у рад овог клуба; да тежимо да задржимо емоције према свом завичају и да те емоције развијамо и код наше деце и омладине. Да развијамо културу сећања. Да се присећамо на традиционалне саборе који су одржавани на великим државним и верским празницима у Беранама код Ђурђевих Ступова и код цркве Светог Архангела Михаила на Књажевцу у Андријевици, као и по нашим лепим планинама. Треба да радимо на неговању сталних и разноврсних веза и односа са завичајем, превасходно на развијању свести о привржености Васојевићима и Горњем Полимљу и неговању традиционалних обичаја и успомена на историјску прошлост Васојевића и Горњег Полимља у борби за слободу и очување српског порекла и православне светосавске вере коју су током своје историје уз велике жртве водиле многе генерације Васојевића и других братстава и племена из Горњег Полимља. Треба да кроз индивидуалне контакте и групна окупљања и дружења развијамо међусобно приајатељство, поверење, солидарност између чланова нашег клуба, као и пријатеља нашег клуба.
Позивам вас да учинимо све што је у нашој моћи да се настави и продуби сарадња нашег града Краљева и нашег завичаја Васојевића и Горњег Полимља. Ми на нашим састанцима треба да дајемо предлоге и идеје за ту сарадњу које ће надамо се подржати и наша градска управа у Краљеву као и управе општина Беране и Андријевица.
Наш задатак је данас да направимо један списак чланова Клуба са основним подацима за контакт, број телефона и мејл адресе. Жеља нам је да што више младих узме учешћа у нашем раду и да се са што више активности повезују са Васојевићима и Горњим Полимљем, да се мостови сарадње стално шире и да се завичају враћамо што чешће и на дуже време.
Поштовани и драги гости, поштовани колега Киковићу желим да честитам Вама као главном уреднику а и осталим члановима редакције часописа „Глас Холмије“ на изутно великом успеху а то је објављивање 64. броја часописа и да се захвалим на позиву да присуствујем овом изузетно важном културном догађају, његовој свечаној промоцији овде у Краљеву.
Поштовани чланови редакције часописа „Глас Холмије“ будите јако поносни што сте успели да у овим тешким временима за науку и културу сакупите довољно квалитетних текстова који чине садржај овог 64. броја часописа, који је већ стигао у руке знатижељних читалаца. Часопис „Глас Холмије“ је од изузетног значаја за друштвени живот и културу Васојевића и Горњег Полимља. Циљ часописа је да сачува све оне праве вредности овог краја и народа који у њему живи, по којима је овај крај препознатљив, а које су последње две деценије, накарадном политиком званичних државних органа Црне Горе, биле јако угрожене. Ако су раније генерације неговале и чувале ове вредности онда и ова генерација има обавезу да настави са тим, да бележи сва важнија дешавања како би те вредности пренела онима који долазе после нас. Часопис „Глас Холмије“ покреће значајна питања, како из прошлости тако и садашњости, која се односе на културни, просветни, научни, економски и укупни развој Васојевића и Горњег Полимља. Верујем да ћете пружити прилику и нама из Краљева да сарађујемо и објављујемо своје књижевне, културне и историске текстове и друге садржаје.
Ако погледамо садржаје досадашњих бројева овог часописа да се закључити да је редакција часописа успевала да стално окупља старе али и да стиче нове компетентне сараднике. Убеђен сам да су аутори текстова у овом броју урадили све да се од будућих поколења не застиде написаног. Зато је часопис „Глас Холмије“ наишао на добар пријем код читалаца.
Часопису „Глас Холмије“ желим да што дуже траје и да га редовно промовишете овде у Краљеву и другим градовима у Србији и Црној Гори и шире на задовољсво многих нас који га редовно чиатамо.
Овај број присутних данас овде у Краљеву, а како сам чуо било је доста присутних и на промоцијама часописа у другим градовима и местима, мислим да представља велику сатисфакцију и понос за уредништво овог часописа, као и за ауторе тектова који чине његов садржај.
Поштовани гости, поштовани чланови редакције часописа „Глас Холмије“, желим вам добро здравље и много нових инспирација за ново стваралаштво и даљи успешан рад на одржавању квалитета часописа. Часопису желим да наредни бројеви буду и по квалитету и по квантитету још бољи и да се све више чита не само у Васојевићима и Горњем Полимљу него и у другим крајевима Србије и Црне Горе, где год живе људи чији су корени везани за овај крај.
О часопису „Глас Холмије“, поводом 220 година Карађорђевог устанка и 90 година формирања удружења ратних добровољаца среза беранског – март 2024. у Краљеву говорио је др историчар Драгољуб Даниловић.
У 2024.години, месеца марта сабрали смо се у традиционалном духу овде у Краљевом граду да са нашом браћом из Берана поделимо радост прославе великих јубилеја. Наша драги гости, овде код нас у Краљеву увек примљени као домаћи и као понос српског рода у овом веку, донели су нам још један број часописа „Глас Холмије“ са много занимљивих прилога. Многопоштовани Горан Киковић, уредник часописа, у самом уводнику образложио је вредност поменутих јубилеја и подсетио нас на главне догађаје. Речи као што су јунаштво, витештво, слободољубље, пожртвованост, праведно страдање и хришћанска вера испуњавају описе претходних векова.
Подсећање на дела славних предака и примена њиховог вредносног система у данашњим смутним временима, била је одувек наша обавеза и дужност. Будући да баштинимо огромно богатство за које су се борили наши свети преци, страхујемо да наше генерације нису у стању само да очувају оно што им је предато у наслеђе. Овакви сусрети и промоције учвршћују нашу веру и чине да не предамо никад забораву светлу традицију протеклих векова.
У врло интересантном интервјуу са господином Миличком Трифуновићем подсетили смо се оснивачке скупштине ратних добровољаца среза Беранског од 18.фебруара 1934.године у Беранама. Како је нагласио господин Трифуновић Циљ постојања Удружења данас јесте да окупља потомке и поштоваоце ратних добровољаца ради његовања славних слободарских традиција добровољачког покрета, слоге, развијања патриотских осјећања, чувања духовних вриједности и културних добара српског народа.Ове године славимо значајан јубилеј 90 година од оснивања Удружења ратних доборовољаца Среза беранског 18. фебруара 1934. године и то смо урадили баш на тај дан.Славне епопеје: Вртијељке, Мокре, Шекулара, Полице, Калудре, Виситора, Гребана, Дечана, Богићевице, Гласинца, Млађа, Брегалнице, Скадра, Мојковца… Треба ли подсјећати да су Васојевићи у балканским ратовима и у Првом свјетском рату имали дванаест батаљона војске, односно двије бригаде. Зато је и наша обавеза да се сјећамо наших предака, зарад нас самих – њихових потомака.“
Поштовани пријатељи,
Дела наших славних предака најбоље ћемо да сачувамо ако њихове вредности применимо у нашој стварности. Положити живот свој за ближњега, за своју отаџбину и за идеју о слободи код наших светих предака није се постављало као питање или нерешива дилема. Ако се подсетимо вожда Карађорђа Петровића, књаза Милоша Обреновића, краља Милана Обреновића, краља Петра I Карађорђевића, војводе Живојина Мишића , војводе Петра Бојовића , сердара Јанка Вукотића и многих других знаних и незнаних хероја, треба се само запитати да ли смо ми, њихови потомци достојни само да одржимо велико дело које си они постигли? Зато је и потребно да се сабирамо као представници једног народа и у Беранама, и у Краљеву, и у Бањој Луци, и у Херцег Новом и у Новом Саду, да одржимо и предамо у наслеђе млађим генерацијама успомену на бесмртна дела јунака српске историје у последњих неколико векова. Наши сусрети и сабори не смеју да имају никакве идеолошке одреднице и политичка опредељења јер нас речи војводе Живојина Мишића снажно опомињу, „да не треба гледати каква сила нас напада већ треба гледати снагу Светиње коју бранимо“. казао је историчар др Драгољуб Даниловић.
