На данашњи дан 1913. на борбеном задатку пала је прва жртва српског војног ваздухопловства, први српски школовани пилот Михаило Петровић. Пилот Михаило је рођен у селу Валкча код Крагујевца 14. јуна 1884. године. Након завршене подофицирске артиљеријске школе распоређен је 1905. године у Гардијски артиљеријски пук у Нишу. У чин наредника унапређен је 1910. године током службовања у београдском гарнизону.
Након што је 1912. године војска позвала добровољце да се пријаве за обуку за пилоте, наредник Петровић се пријавио и након положених испита, послат је међу првима у Француску на обуку. После само двадесет дана обуке извршио је свој први самостални лет, а обуку је успешно завршио чак месец дана пре остатка своје групе. Тада је званично постао први српски пилот са дипломом.
Имао је међународну пилотску лиценцу ФАИ број 979, а српску број 1.
Почетком Првог балканског рата, Петровић је распоређен на први војни аеродром у Нишу. После 12 састављених авиона и тренажних летова, он са својим авионон Фарман ХФ-20 бива распоређен у састав новооснованог Приморског аеропланског одреда.
Краљевина Србија је постала једна од првих петнаест држава у свету које су тада имале војну авијацију и међу првих пет земаља које су авијацију употребиле у ратне сврхе.
–Рекло би се да је ту на неки начин Србија можда искорачила испред свог времена зато што је већ у том тренутку имала жељу да и авионе уведе у наоружање своје војске, нагласио је историчар Бојан Димитријевић.
Први борбени задатак Приморског аеропланског одреда био је да пружају ваздушну подршку трупама које су опседале Скадар. У свој први борбени задатак Михајло Петровић полеће 20. марта 1913., прави круг изнад села Меглуши и Бушати на висини око 1.500 метара и затим се спрема за слетање.
У тренутку када је искључио мотор и кренуо да се приближава тлу, његов авион је погодила снажна ваздушна струја, што је знатно успорило авион, који се затим и преврнуо, при чему наредник Петровић испада из авиона и гине. Бусола на апарату показива је висину 1234 метра, а казаљка на његовом ручном сату зауставила се на 09:45 часова.
Тако је наредник-пилот Михаило Петровић постао прва жртва у српском војном ваздухопловству и један од првих пилота у свету који је погинуо у борбеним дејствима.
–Први борбени летови српске авијације обављени су у марту 1913. године изнад Скадра у коме се Есад паша одупирао опсади црногорске војске. Нажалост, том приликом, Михајло је погинуо, наводи Историјски архив.
Сахрањен је у селу Барбалуши 21. марта, а по завршетку Балканских ратова његови посмртни остаци премештени су на Цетиње. На захтев породице, 1931. године посмртни остаци пренесени су у Београд на Ново гробље, где се налазе и данас.
2018. године војни аеродром у Нишу понео је његово име “Наредник-пилот Михаило Петровић”.
извор; сербиан тимес