Број 5, дипломирани професор марксизма ,радио у Комбинату алуминијумуса, како је сам волио
да каже. Зашто и како баш „алуминијумуса“, то нико никад није одгонетнуо. Једини хоби: оговарање.
Типичан сусрет са њим – пролази, не назива ни добар дан, у мимоходу изговара:“ Пи,пи,пи,пи“.
Оваква немушта реченица иште превод:“Ево прође курва, вуче се са ожењеним чо’еком, поред
свих живих драчких момака „.
Позно се оженио и све нас изненадио, сматрали смо да је у њему супериорнији женски принцип.Успјешно играо улогу разочараног интелектуалца. Био тежак „црњак“, мада поприлично занимљив за петоминутни сусрет на улици и ништа више. Ипак, његов цинизам, духовитост и ничим утемељен осјећај супериорности је довољно материјала за „top five“.

Број 4, раскошан таленат. И у замашним годинама била убитачна као Ману Ђинобили. Омиљена активност: кад мисли да је нико не гледа, заврне рашу и обави малу нужду у сред дворишта у по бијела дана.Омиљено питање:“доме, буди ли те уј’тро?“. Истрошена, у дубокој старости потпуно посенилила. Куповала хлеб неколико пута у току пријеподнева, вишак продавала комшијама. Болест брзо напредовала, па пред крај живота била у сталној потрази за сином Крстом.

Љето у Подгорици, „ваздух трепери као да небо гори“, а „број 4“ прилази пашчету на улици и пита га
:“ Јеси ли ми гледа’ ђе Крста“. Пас, наравно, ћути али ту је комшија „број 6“ коме ђаволи не дају мира, па је
умирује ријечима:“ Ја сам Крсто“ . Тајац, сумњичаво га гледа.Кроз неку тек дјелимично оштећену синапсу
пролази трачак свијести, па самоувјерено одговара : „ Ти нијеси Крсто“, нашто слиједи бруталан одговор :
„Нијесам, Крсто ти је умро“. Почине кукњава која се без „звека“ не може зауставити. Оваква или сличне сцене су се небројено пута одиграле испед моје капије. Вазда побољшане, гледаш их без даха, као да је први пут. Понекад сам посумњао, да их је број 4, свјесна присутности публике, ипак глумила.

Број 3, фасцинантна појава. Као дијете сам пролазио неколико пута у току дана поред ње, на путу до
школе, продавнице или пекаре. Иначе, пекара у власништву Цура Краснићија је била драчки заштитини знак, а после легендарне објаве истакнуте на прозору да „данас хлеба никад више бити неће“, постала позната и шире. Толико фатализма у једној јединој реченици ни Шекспиру није пошло за руком.

Трећерангирана драчка икона завриједила „ранкинг“ због своје непоновљиве дневне рутине која је
трајала све док није занемоћала. Свако боговетно јутро, осим кад није био неки кастиг од времена, износила хоклицу и пресједила читав дан на улици испред свог дворишта. Била дио уличног мобилијара.
Живот проведен на хоклици, готово без изговорене ријечи и додавања му било каквих других
садржаја јесте довољан учинак за стабилно мјесто у „dream team“-у.

Број 2, вјечито припит. CV: голубар, паткар, непоуздан молер, перјаник и малисорски представник
у изборном штабу Бора Мирановића, драчког кандидата за предсједника државе, прије двадесет и кусур
година. Омиљена дисциплина: курчење.Тешко замјерио градским властима што га нису консултовале у вези
са изградњом ресторана Рибница, јер је са његове тачке гледишта било неподношљиво да се такве одлуке доносе без његове сагласности. У (истој) кошуљи и љети и зими. Лично сам присуствовао сцени кад дотични баца 5 векни хлеба у прву локву, након што му је неколико жена приговорило што не поштује ред.

Број 1, живописне биографије у младости, у старости се повукла из „јавног живота“. Иако спријечена старошћу да мрда из куће, знала све што се догађа у комшилуку и шире. Долазило се код ње на
савјет и поклоњење. У романсираној биографији би без сумње постојала сцена у којој јој неки невољник
из улице прилази, љуби руку и каже: „ Кумо, тражим правду“. Без школе, мултиталентована. Појачане склоности ка езотерији и најприземнијем сплеткарењу. Омиљено пиће вињак, са поприлично добрим цугом.
Сведена је компилација Георгија Гурђијева, Хермана Геринга и Лаврентија Берије. Маестрална у подјебавању, савршена глумица. Спремна да заплаче од „радости“ због твог успјеха.
Не дао ти Бог што ти тада мисли…. Околности од ње направиле пуког аутсајдера, цијели живот одиграла у „нижеразредном такмичењу“. Двоје њених потомака већ обезбиједило мјесто у наредном „Dream team“-у, што никоме до сада није пошло за руком. Један од њих у „руки“ сезони бриљирао. Баштини исте вриједности као мајка али направио искорак. Фокусиран, артикулисао свој генетски и сваки други потенцијал, држи до формалног „образовања“, озбиљно се бави шаманизмом, чита Алистера Кроулија….

Из књиге “Ноћ на земљи”