Удружење бораца ратова од 1990 године Црне Горе одржало је Конференцију за медије под геслом „Стоп постављању политике изнад устава и закона и угрожавању независности и суверенитета Црне Горе“.
У уводном излагању Радан Николић је саопштио:
–У ситуацији скорашњих агресивних, недобросусједских и пријетећих порука Црној Гори од стране хрватских министара вањских послова и одбране Гордана Грлића Радмана и Ивана Анушића и Удруге хрватских бранитења 9. бојне ХОС-а, као и проблема око израде Предлога закона о измјенама и допунама Закона о борачкој и инвалидској заштити наша основна порука са ове конференције је: „Окупимо се око сигурности Црне Горе, темељећи је на владавини права и демократије, здравој економији и одговорном вођењу политике према држави и њеним грађанима, а посебно према рањивим категоријама друштва попут корисника борачке и инвалидске заштите..
У вези са тим, захтијевамо доношење закона о Скупштини Црне Горе и закона о Влади Црне Горе у симболичном року до 13. јула текуће године када ћемо тај сјајни црногорски историјски датум обиљежити управо на ову тему.
Свједоци смо грубог гажења Устава и закона од страни власти прије, а дијелом и послије 2020. године. Такође, смо свједоци нарастајућег назадовољства грађана због одраза таквог стања на њихова права и материјални статус; злоупотребе изборне воље грађана који својим представницима нијесу дали мандат да зарад партијског и личног профитерства дијеле власт са страним фактором при томе потчињавајући, експлоатишући, изнајмљујући и брукајући властиту државу, против које раде чак и највиши носици власти и државни органи попут црногорског државног тужилаштва и министарства вањских послова.
Надамо се да ће избором Милорада Марковића за врховног државног тужиоца бити учињен велики позитивни помак у раду тужилаштва на чијем је челу па користимо прилику да му честитамо и пожелимо успјешан рад.
Сурови показатељи потчињавања Црне Горе Хрватској су управо спомен-плоча у Морињу и изјаве помнутих хрватских министара да та спомен-плоча треба да „остане ту гдје јесте – на објекту злогласног логора“, да не прихватају замјену исте, да Црна Гора треба да настави да се суочава са оним „што се догађало током великосрпске агресије на дубровачком подручју у деведесетим годинама, као и у логору Морињ“, да треба да настави да плаћа одштету морињским логорашима, те да школски брод „Јадран“ припада Хрватској.
Други, страшнији показатељ је споразум хрватског и црногорског тужилаштва о гоњењу починилаца кривичних дјела ратних злочина, чије подручје употребе се ограничава на гоњењење црногорских држављана који су починили ратни злочин над хрватским, али не и обратно.
И све то уз кривично дјело угрожавања независноси Црне Горе из члана 357 Кривчног законика који гласи:„Ко на противуставан начин покуша да доведе Црну Гору у положај потчињености или зависности према некој другој држави, казниће се затвором од три до петнаест година».
Да једном за свагда рашчистимо, Сабирни ценрат за ратне заробљенике Морињ основан је легално Наредбом команде 9. Војно-поморског сектора Бока, почетком октобра 1991. године у складу са одредбама важећих борбених правила и закона у Оружаним снагама СФРЈ, као елемент распореда оперативне групације. Послије саслушања од стране органа војне безбједности, у ситуацији када нико од притворених лица није доживио организовано мучење, теже озлеђивање или убиство, дио њих је размјењиван за заробљене припаднике ЈНА, дио пребациван у сабирни логор Билећа, а дио пуштен на слободу.
Поступање у случају „Морињ“, од подизања оптужница осумњиченим за злостављање заробљених лица у атмосфери пресуде прије суђења; судског поступка са сакривањем статуса логораша – ратних заробљеника који су убијали припаднике ЈНА на дубровачко-херцеговаћком ратишту; до ометања одбране оптужених и правоснажних пресуда којима су осуђена 4 лица; плаћања одштете морињским затвореницима која уз увећање броја захтјева и даље траје, са индицијама постојања корупције и наношења штете имовини Црне Горе, било једна велика наручена и добро плаћена политичка ујдурма на штету ЈНА, Србије и Црне Горе и користољубље без граница у име наводне правде за логораше од стране препознатљиве нво активискиње и њене породичне адвокатске канцеларије по принципу допринеси конструисању оптужнице за што теже кривично дјело и осуђујућој пресуди са што више оштећених и заступај их у поступку обештећења за износ од до 30% од износа одштете, а онда све то „круниши“ иницирањем подизања спомен-плоче жртвама „великосрпске агресије у злогласном концетрационом логору Морињ“ по аршинима хрватких званичника, хрватског лобија и плаћеничких сервиса у Црној Гори.
У вези са тим захтијевамо што хитније доношења закона о Заштитнику имовинско-правних интереса Црне Горе како би се зауставила пљачка и расипање државног новца у оквиру државне управе и правосуђа, а потрудићемо се да поступак обештећења у случају „Морињ“ добије јавни епилог.
Програмом рада за текућу годину, ако затреба, планирамо израду докумантарног филма о јединственој морињској спомен-плочи у свијетлу дипломатских односа двије државе без начело реципроцитета међународног права, усмјереног на (реципрочно) осигурање поштовања суверенитета државе, остварење начела једнакости држава те заштиту интереса домаћих држављана.
Наглашавам да је спомен-плоча у Морињу подигнута почетком октобра 2022. године, без основа у Закону о спомен-обиљежјима и супротно прописаној процедури, те да је њено уклањање по рјешењу надлежне инспекције спријечено од стране Министарства одбране и Војске Црне Горе, а што је случај без преседана са елементима кривичних дјела против уставног поретка Црне Горе.
Уз подсјећање на уставно начело да је свако обавезан да се придржава Устава и закона и чињеницу да је правна држава најјачи аргумент у приступању Европској унији, од Милојка Спајића – предсједника Владе чија је основна функција извршење закона, других прописа и општих аката очекујемо да преко Управе за инспекијске послове и Министарства одбране обезбиједи законито окончање поступка у случају спомен-плоче у Морињу њеним уклањањем, као и вођење спољне политике у складу са начелом реципроцитета и јавним интересом Црне Горе. Такође очекујемо да координира рад министара одбране Драгана Краповића и министра вањских послова Филипа Ивановића, обезбиједи отклон од услужне, по Црну Гору штетне политике према Хрватској од стране претходних министара вањских послова и да успостави примјену начела реципроцитета у односу са страним државама.
Од премијера Спајића посебно очекујемо подршку што скоријем доношењу Закона о измјенама и допунама Закона о борачкој и инвалидској заштити у чијој изради у Министарству рада и социјалног старања већ постоје озбиљни проблеми.
На крају да обавијестим кориснике борачке и инвалидске заштите да сам 24. јануара Министарству рада и социјалног старања доставио Предлог закона о измјенама и допунама ЗОБИЗ, који је заправо текст из скупштинске процедуре повученог Предлога ЗОБИЗ без одредби које се односе на цивилне жртве рата.
Нећемо дозволити да 2680 корисника права борачке и инвалидске заштите буду таоци политичке пропаганде и профитерства нво које су опструирале његово доншење због наводне дискриминације дијела цивилних жртава рата.
Наш је предлог да Црна Гора донесе посебан закон о несталим лицима и цивилним жртвама рата, попут таквих закона у Босни и Херцеговини и Хрватској, а и Србија је крајем прошле године урадила нацрт таквог закона, закључио је Николић,
На конфернцији је прочитан став по том питању Илије Мандића, предсједника Удружења ратних ветерана „Кошаре“.
–Као што сам каао млади војник Војске Југославије искрено и срцем ратовао са мојим другарима, тако ћу и рећи да би држава која нас је послала у рат према нама морала бити много одговорнија у много чему. У суровим условима кад су се живот и смрт даноноћно надметали, част нам је било служити држави као мајци и односсити се према ратном другу као према брату. Стојички смо подносили удружени злочиначки терор албанских терориста, НАТО-а и оружаних снага Албаније. Бивали рањавани и гинули, а дио нас је преживио и вратио се кућама са ожиљцима у души и на тијелу.
Очекивали да нам бар неко каже хвала и помогне нам у борби са ратном траумом, у запошљавању, лијечењу и рехабилитацији. Готово да нема борца са Кошара без ратне трауме. А ваља живјети, ваља издржавати породицу.. И ништа од тога. Уз закулисне политичке и недобронамјерне игре у и испред црногорског парламента сада се по други пут одлаже доношење измјна и допуна закона о борачкој и инвалидској заштити, којим би се, бар дијелом, побољшао наш материјални статус. На такве игре не пристајемо. Наш став по том питању је јединствен. Измјене и допуне тога закона ограничити на постојеће кориснике, саопштио је Мандић.
Истог мишљења је била и Славица Зиројевић, супруга Боривоја Зиројевића и Радмила Симовић, супрука Ратка Симовића, који је зједно са Зиројевићем и другим припадницима никшићко-шавничке групе страдао у злогласном логору „Лора“.
