У организацији Српског културног клуба Српске народне одбране Васојевића и Лимске долине одржане Савинданске свечаности у Беранама.Скупу су присуствовали представници општине Беране и то предсједник скупштине општине Беране Милун Рмуш, потпредсједник општине Беране Младен Премовић и други угледници Берана.У име Српског културног клуба Српске народне одбране Васојевића и Лимске долине Беране у програму су у славу Савиндана под мотом : “Светитељу Сави у славу и част” и промоција часописа Глас Холмије број 63.учествовали су познати Савини потомци и следбеници: Бранислав Оташевић, књижевник, Горан Киковић, историчар, Давид Лалић, пјесник,Вулко Шћекић,пјесник,Радоје Мишковић, пјесник, Радован Обрадовић, пјесник,Мирко Вукићевић,пјесник, Милун Томовић, гуслар и пјесник, Синиша Петрић, гуслар и Милинко Кнежевић, гуслар из Мојковца.
На скупу је усвојен проглас о повратку Српског језика у школе у Црној Гори и да Савиндан буде поново школска слава.Сви ми данас у демократској Црној Гори држимо до традиције Петровића и у њу се заклињемо,ако тако мислимо и говоримо онда треба да вратимо језик већине у школе и Светог Саву као славу просвјете,јер су и Свети Сава и Српски језик дио Црне Горе, били вјековима као дио нашег идентитета.
У бесједи историчар Горан Киковић, предсједник Српског културног клуба Српске одбране Васојевића, казао је да од нових демократских власти они као културни дјелатници траже да се вратимо провјереним вриједностима које нас спајају а највећи наш ујединитељ и пресветитељ је био управо СветиСава. Киковић је рекао да је демократија воља већине а воља народа у Црној Гори је ово што ми тражимо.
–А ми тражимо да се врати оно што је некад било у Црној Гори, односно оне вриједности које су красиле Црну Гору династије Петровића пуних двеста година.Прослава Св. Саве у школама у Беранама у „турско доба“ али не и у сувереној Црној Гори, данас се не слави,док се Свети Сава славио у школама на нашим просторима “у турско вријеме”, што говоре и документа која су објављена у јединим српским новинама у Турској – “Цариградском гласнику” о прослави Светог Саве у Беранама. У Црној Гори се данас у школама не слави школска слава – Свети Сава. У Републици Српској и Србији то су празници за памћење. Не треба више ваљда никога подсјећати ко је био Свети Сава у српском народу. Слободан Ерић каже: „Био је први архиепископ аутокефалне самосталне Српске цркве, први просвјетитељ, јер је започео просвјетну дјелатност, просвјетљујући српски народ у оном што је најважније − у вјери у Бога − и први законодавац у српском народу“. Но, треба подсјећати да се Свети Сава славио у школама на нашим просторима „у турско вријеме“, што говоре и документа која су објављена у јединим српским новинама у Турској – „Цариградском гласнику“ о прослави Светог Саве у Беранама. Прилажем један документ који сликовито свједочи о тадашњим приликама у турској царевини око прославе Светог Саве у школама, а који се односи на школу у Доњој Ржаници код Берана, а слична ситуација је била и у другим школама у овом крају. У „Цариградском гласнику“ бр. 16 из 1904. г. Иван А. Чукић, учитељ из Доње Ржанице, објавио је чланак у коме говори о Доњоржаничкој школи: „Ево већ пета година од како је у овом селу отворена српска школа и од како у њој многи српчићи славе првог српског просветитеља Св. Саву. (…) Миралај Хамди бег испратио је прошле године два мајстора који су школску зграду из основа поправили. Нека му је велика хвала, а такође и Зејнел бегу који приложи 275 гроша преко свога опуномоћеника Асан ефендије на име помоћи сиромашним ђацима својих чифчија. Пошто у селу нема цркве то се народ на Светог Саву ујутру рано, искупио у школи гдје одржасмо јутрење. Обред су обавили поп Максим Поповић и поп Ново Недић…“. Даље се каже у чланку: „Пред многобројним народом из 6 села говорили су и то г. Мираш о чувању здравља, а потписати „Шта је темељ народности“… За све уредно весеље нека је хвала г. Мирашу, мјесном надзорнику Сави Чукићу, а особити мухтарима: Симону Чукићу, Милићу Аковићу и Нову Томовићу…“ Ево још једне репортаже у „Гласу Црногорца“ од 12. фебруара 1905. године, у броју шестом, на страни трећој, у којој се описује прослава Савин-дана у Беранама, које су тада још биле под турском влашћу, у којој стоји: „Светосавска прослава у Беранама“ – Извјештач М. Н. пише: „Хитам да извијестим поштоване читаоце ‘Гласа Црногорца’ да смо ми Беранци ове године, прославили школску славу – Св. Саву, свечаније но икада. Ове ретке, с радошћу пишем, јер се оваквом одзиву овдашњих грађана, има радовати сваки брат Србин, и нећу прећерати кад кажем, да Беранци у оваквим и сличним случајевима, могу послужити за углед другима, сразмјерно већим и богатијим варошима у царевини, рекао је Киковић.
