Међународни филмски и музички фестивал Кустендорф почео је вечерас у Дрвенграду на Мокрој Гори гдје ће до суботе, 27. јануара, у такмичарском програму бити приказано 17 краткометражних филмова стваралаца из 16 земаља. Главни гост је италијански редитељ Матео Гароне којем је оснивач фестивала, редитељ Емир Кустурица уручио специјалну награду “Дрво живота”.

– Увијек је част примити награду, али примити награду од најбитнијег редитеља у мојој каријери је специјално, тако да сам јако захвалан Емиру за све, што ме је позвао и да будем на фестивалу, за награду, на енергији и подршци, и осјећам се као дио породице – рекао је Гароне.

Овогодишњи Кустендорф, чији је мото “Не надзор, кинематографија!” отворили су Кустурица и потпредсједница Владе Србије Маја Гојковић.

Кустурица је рекао да му је Гароне показао да постоје нације у Европи које штите филмско наслеђе.

– Као представник најмлађе генерације филмских радника који долазе на овај фестивал, али нажалост у годинама када чак суза може да потече и на рекламе или на бронзане награде, сигурно је да кад сретнем поново филмског редитеља чији први филм ми је показао да постоје нације у Европи које штите филмско насљеђе, а то је Матео са филмом “Гомора”. Кад сам видио тај филм мени се и плакало и смијало и све оно што обичан гледалац треба да преживи на филму, то је филм који у најбољем смислу те ријечи потврђује тезу да чак и оне глупе камере могу да буду употребљење, да буде паметан филм – навео је Кустурица.

Гојковићева је рекла да оно што овај празник културе чини посебним је непоновљиви осјећај слободе у времену у коме спектакл и релативизација стваралаштва теже да потисну квалитет и оригиналност.

– Срећом по човјечанство, праве умјетничке вриједности, макар то чиниле у тишини и неким само њима познатим начинима, увијек изнађу пут до људског срца и душе. Слобода стваралаштва једна је од највећих универзалних вриједности и она је баш као и слоган овогодишњег фестивала “Не надзор, кинематографија!” – у вјечној дисхармонији са било којом врстом ауторитета имагинарног Великог брата или законима тржишта – истакла је Гојковићева.

Гојковићева је навела да је Кустендорф међу најзначајнијим, а свакако један од најаутентичнијих филмских фестивала данашњице, да пажљиво његује своју вјерну публику и из године у годину привлачи нову.

У оквиру програма “Савремене тенденције” вечерас је приказан најновији Гаронеов филм “Ја, капетан” са којим је освојио “Сребрног лава” за најбољу режију на Фестивалу у Венецији.

За “Златно”, “Сребрно” и “Бронзано јаје”, као и за награду “Вилко Филач” за најбољу филмску фотографију такмичиће се аутори из Србије и још 15 земаља. Ту су дјела аутора из Аустрије, Финске, Грчке, Пољске, Шведске, Њемачке, САД, Египта, Мексика, Узбекистана, Сјеверне Македоније, Индије, Чешке, Хрватске и Русије.

Уручење награда и церемонија затварања заказан су у суботу, 27. јануара, у 21.00 час, а Међународни жири чине италијански писац и публициста Сандро Веронези, српска глумица Бојана Панић и режисер из Узбекистана Музафаркон Еркинов.

О награди “Вилко Филач” одлучиће директор фотографије из Рима Владан Радовић и директор фотографије из Француске Мишел Аматје.

У програмској цјелини “Савремене тенденције”, осим Гаронеа, су и режисери Едоардо де Ангелис, Владимир Перишић, Иља Жељтјаков и Ђакомо Абруцезе.

У том програму бити приказан и Де Ангелисов филм “Командант” који је отворио Венецијански фестивал, затим Абруцезеов “Диско бој”. Ту је Перишићев филм “Лост кантри”, док руско документарно остварење “Последњи моторни брод” Иље Жељтјакова заокружује ту селекцију.

“Ретроспектива великана” као програмска цјелина доноси антологијске филмове – “На доковима Њујорка” редитеља Елија Казана, са Марлоном Брандом у главној улози, нијеми филм “Похлепа” Ериха фон Штрохајма, “Дрво жеља” грузијског аутора Тенгиза Абуладзеа и “Осам и по” Федерика Фелинија, где је главну улогу имао славни Марчело Мастројани.

Истовремено обиљежавају се јубилеји – 100 година од рођења Бранда, Мастројанија и Абуладзеа.

Програм “Нови аутори” приказаће дугометражне филмове “Хоћу мужа” руске редитељке Соње Карпуњине, “Викенд у Гази” Базила Халила, “Земаљски стихови” Алија Асгарија и Алирезе Хатамија и “Моја швајцарска војска” Луке Попадића.

Кустендорф ове године нема музички дио, због рестрикција.

Фестивал се одржава организацији продукцијске куће Раста интернешнел, а под покровитељством Министарства културе Србије.

Оснивач и директор Фестивала је филмски редитељ Емир Кустурица.

Кустендорф је основан је 14. јануара 2008. године са амбицијом да се младим филмским ствараоцима пружи шанса да прикажу своја остварења.

извор: ртрс