Пише: Иван Милошевић

Указала су се Андреју Николаидису и ДПС-у апокалаптичне библијске приче јутрос у Цетињу. Изнад Ловћена се отворило небо и Николаидис и његов ДПС видили су жртвену јагњад, библијске печате и животиње које говоре. Таман су кренули да похитају до маузолеја да преузму монтенегринске свете таблице састављене само за 5. септембар, када су се на њих слиле ријеке сузавца, полицајаца, оклопљених и без оклопа, сјуриле су се на њих корњаче на двије ноге и почели да их тјерају по цетињским улицама желећи да им уруче пакете хемије од који не може да се дише. А они, онако слободни, поткресаних крила и зајапурени и осокољени заставама залудног великог диктатора и његове камариле, спас од хемије тражили су по цетињским становима, хватали за руке подловћенске пензионере молећи да их приме у бјекству од корњача на двије ноге. У том страху од сузавца, Николаидису и ДПС-у су се приказали снажни момци са синоћњих барикада, господствено Цетиње и њене групе и подгрупе, сужњи који пјевају о слободи и остали подбуњени грађани или боље рећи ДПС војници, којима је једини пут био онај иза Веселина Вељовића и посланика ДПС-а који су јутрос са цетињског трга преко кордона полиције покушали да се врате на власт! 

И таман када су Николаидис и ДПС преузели монтенегринске таблице са монтенегринског Синаја ( маузолеја) загрмјеле су из правца Подгорице небеске кочије на чијим точковима су се клатили према Цетињском манастиру, један патријарх и митрополит. Их, када су видјели те кочије у облику хеликоптера, Николаидис и остало ДПС друштво, цикнули су од муке и немоћи и сјурили се преко Иванових корита и ловћенских падина у сусрет небеским елисама и великосрпским поклисарима, показујући им средњи прст и вриштећи стари комунистички поздрав – нећете проћи! А када су видјели да су великосрпски и великочетнички поклисари равно са неба, као муње небеске, стигле до Цетињског манастира на литургију, Николаидис и остатак утуљеног и сузавцозгроженог ДПС-а, зарекао се да ће прије умријети, него предати Цетиње небеским великосрпским муњама и хеликоптерима. Зарекли су се да ће барем до сјутра кукати и лелекати за изгубљеним Цетињем, утрошеним сузавцима и плаћеним и исплаћеним корњачама на двије ноге. И лелечу и куме данас по ДПС медијима, најављују катаклизму и нову побуну још неког побуњеног града. Није им доста ни ДПС-а, ни Монтенегрина, ни барикада, ни запаљених и незапаљених гума, није им доста тридесетогодишњег политичког и осталог смрада и стида који је Цетињу узео душу и све његове станаре оставио на просјачком штапу. Сматрају да је то вријеме било боље и да је било садржајније од једног недјељног цетињског јутра засољеног сузавцем, небеским кочијама у облику хеликоптера и предаје монтенегринских таблица у предворју монтенегринског маузолеја!

Обећавају да се неће предати, куцају на врата предсједничког кабинета и иако тамо нема предсједника, остављају му љубавна писма и обећавају да неће одустати и да ће и они дочекати да се са небеса и из ватрених ДПС кочија, на цетињски престо и у предворје маузолеја, са свим силама онога и овога свијета, на црногорски престо врати велики диктатор, посљедњи балкански комунистички вођа и његова дворска послуга и пратња! И чека Николаидис и остатак ДПС-а, чека и чека и пиљи тамо негдје поврх маузолеја и привиђају им се библијске потопне и предпотопне приче и моле се своме богу, распопљеном Мирашу, да им врати изгубљене играчке и редовне ДПС апанаже! Али, небо се не отвара, а ако се отвара, Николаидис и остатак ДПС-а у тим просвјетљујућим тренуцима, препознају само великосрпске и великочетничке поклисаре! Од њих, још и када дојезде на крилима хеликоптерима, не могу да спавају и муче их ноћне море и морске дубине од којих им је мука и од којих им иду сузе на очи, па и када нема сузавца! 

Празан лелек празних монтенегринских лелекача који су покушали да на кварно и мимо свијета и вијека врате власт коју су изгубили 30. августа. Заболио их је јутрошњи сузавац, а никада ни слова нијесу проговорили и дигли средњи или неки други прст, када су хемијом били засути грађани и Срби, Црногорци и остали који нијесу вољели ДПС-а. Од тога сузавца Николаидис и остатак ДПС-а нијесу плакали него су се смијали и листали уставне чланове о државном суверенитету и интегритету. Јутрос на падинама Ловћена и након листања сузавцем окађених монтенегринских таблица са монтенегренског Синаја, устав не помињу, нити га зарезују. За њих барикаде су уставни чланови, запаљене гуме су уставни амандмани, а градска кафана гдје су велики диктатор и његов први безбједњак смишљали оружану побуну, за Николаидиса и остатак ДПС-а су Уставни суд и врховни државни тужилац. И сви ти цетињски чланови, амандмани, судови и тужиоци, јуче у Цетињу нијесу бранили икону свога вође, него су бранили слободу и право да буду оно што јесу, односно што нијесу!

Николаидис и остатак ДПС-а су јутрос видјели да сузавац не бира и да од њега сви подједнако плачу. Међутим када Срби плачу, Николаидис и остатак ДПС-а то не виде нити чују. Онда аплаудирају и читају устав. Дошло је вријеме, дакле, и да Монтенегрини плачу. Када се исплачу ваљда се договоримо да овдје морамо живјети и да другог крова немамо! И када под њим плачемо, па и од сузавца, морамо да се запитамо да ли смо то и заслужили када смо овакви какви смо, односно никакви!