Пише: Иван Милошевић
“Нипошто!”, “За нас је ово окупација!” – рекоше неколико грађана Цетиња у озбиљној доби поводом устоличења митрополита Јоаникија. Неупућени би рекао да је Цетиње под војном управом, да су на улицама патроле стране војске, а да се у граду издају дозволе за улазак и излазак из града, као и бонови за уље и брашно. У Цетињу ових дана атмосфера као из “Отписаних”! Док окупатор окупира, читав град је прешао у илегалу и примјењује градску герилску борбу против окупатора! И док се централна власт доживља као окупаторска, локална издаје полутајне прогласе о предстојећем устанку, а њени герилци, под окриљем ноћи, обилазе цетињске куће и обећавају да ће слобода брзо доћи!
Шта се то десило да Цетињани ових дана иду у хајдуке, а да главни хајдук из предсједничкоиг кабинета већ дуже има своје вјерне јатаке у граду под Ловћеном? Откуд то да је у 21. вијеку у једној НАТО држави,чије су границе заштићене обећањем најмоћнијих држава свијета, један град отишао у хајдуке и на свом тајном збору изабрао је своје харамбаше, именовао сердаре и војводе и дао им у задатак да бране град од окупатора, односно од остатка Црне Горе? Шта се то десило да се цетињски хајдуци осјећају као једини Црногорци који бране Црну Гору, чувају њену историју, морал и митове, док сви остали све то хоће да сруше? Шта се то десило у једној НАТО држави да је један град постао бункер бивше власти, а његови становници, па чак и они у поодмаклим годинама, спремни су да бране тај бункер, па уколико треба свим средствима, јер као рече један Цетињанин: “Ово је за нас окупација!”
Да би се истражио феномен побуњеног града и његових хајдука вјероватно ће требати вријеме и сијасет диплома и доктората. Није лако докучити како се један град за само један вијек у својој души одрекао тробојки и српског имена и презимена за шта се некада под Ловћеном гинуло! Зар приликом крунисања краља Николе Цетиње није било окићено тробојкама и зар краљ Никола није звао Црногорце да газе стазом два српска краља, од којих је један трон имао на Цетињу! Зар Цетиње није било домаћин српским пјесницима и свим српским бунтовницима против Турака, а зар у том граду нијесу боравили и Карађорђевићи и у овоме граду припремали повратак на србијански престо?
Шта би се десило да неко од Карађорђевића данас дође на Цетиње? Да ли би могли да преспавају једну ноћ или би их одмах на границама граде пресрели цетињски хајдуци на челу са харамбашама да им кажу да нијесу пожељни и да их заобиђу? Шта се то десило са Цетињем, некада пијемонтом Српства и главним штабом српске побуне у околним крајевима, да се данас Срби у њему помињу једино када им треба ј….. мајку?
Нијесам дипломирани теоретичар, али и без тога не могу а да не тврдим да је комунизам од Цетиња направио антисрпски град! У међупериоду од 100 година у овом граду испробан је комунистички експеримент однарођавања једног народа и његовог претварања у нешто што никада није био. Није тајна да су комунисти из српскога народа правили друге народе, давали им нова имена, исписивали им у канцеларијама УДБЕ нове личне карте, мијењали Црногорцима фризуре, кратили брке и из руку отимали гусле! Комунисти су и првих дана након ослобођења Цетиња постројили најугледније грађане тога града и стријељали. И као да су тим куршумима почели да убијају све оно што је српско било у том граду, а након тога са муниције су прешли на уџбенике, приче и бајке и у њима дефинисали као нове окупаторе некадашње ослободиоце и рођену браћу!
Чини ми се да је Цетиње данас град Саве Ковачевића, Моше и Ђиласа, Јова Капичића и осталих комунистичких злотвора којима су сви били добри осим Срба. Убијали су те Србе прво у самима себи, а потом су насљедницима оставили у аманет да и они то раде. И они су то радили скоро пуних 70 година, а раде и данас!
И да ли је онда чудно што је Цетиње данас град хајдука и ДПС јатака? Зар то није нормална посљедица великокомунистичке окупације овога града и њених становника? Зар баш на врху овога града није срушена капела и стављен маузолеј? И шта је онда требало очекивати од Цетиња и Цетињана?
Дуг је повратак капели, дуг и предуг. Још када је посијан злочинима петокраке онда као да нема краја!
