Пише: Иван Милошевић
Како је кренуло 5. септембра сва Црна Гора биће на Цетињу! Један дио у манастиру, други испред. Једни да учествују у служби устоличења митрополита Јоаникија, други да протествују против тога. Једни ће доћи да прославе тај чин, други да га осуде и прогласе вељесрпском инвазијом. Чудна времена дошла! Мантија постала опасна, молитва се клацка на ивици забране, а само су пожељне подјеле и што их има више то се све жешче чешка по ситом трбуху бивши режим и његове присталице. Чудо од нових времена, чудо, скоро, па невиђено!
И док ће сва Црна Гора 5. септембра бити испод Ловћена, наш врли премијер, експерт над експертима, гуру над гуруима, месија над месијама, молитвеник над молитвеницима, тога дана сједеће кући и гледаће цртане филмове! Има да стави унуче на кољено и отвори причу о Али баби и 40 разбојника и испреда приче о пећинама и подземним лавиринтима. Можда као никад и нигдје, наш експертски премијер баш треба да буде 5. септембра тамо гдје треба да буде и покаже да је у Црној Гори власт-власт, позиција-позиција, а опозиција-опозиција и да јасно саопшти свима на Цетињу и осталима у нахијама и брдима да ова несрећна држама има власт и да је она тамо гдје треба. Међутим, наш премијер је одлучио да тога дана гледа цртане филмове или неки филм из серијала о Рамбу и нина унучад или кува недјељни ручак.
Свака нам част, драги Срби и остали којима је ДПС-а наврх главе и који су прије годину дана одлучили да макну ту политичку аждају са леђа. Довели смо на власт премијера који непогрешиво неће бити тамо гдје једино и треба да буде! Наш талентовани премијер непогрешиво зна да нам окрене леђа вазда када од њега очекујемо да нас заштити и стане испред нас и каже чувено “За мном”! Међутим, све нам џаба, нема ко да нам каже шта да у овим смутним временима радимо, него се домунђавамо свако јутро шта нам је у подне чинити, а у подне све оставимо за наредни дан и све тако у круг, горе-доље, напријед, назад и тако то и тако даље и све тако док нам на нос не изађе сва ова папазјанија од Монтенегрина, њихових доука, одлука и осталих глупости!
Уистину, Здравко, не требаш нам ни 5. септембра, ни 10., ни 15. ни н-тог септембра и најсрећнији бисмо били када би неким чудом ујутру заборавио да дођеш на посао и умјесто тога наставио да гледаш цртане и Рамба. Ваљда би се тада већ некако сами снашли!
