Пише: Владимир Пребирачевић, директор Српско-руског центра „Мајак“
Делегација Српско-руског центра „Мајак“ коју су чинили директор Владимир Пребирачевић и специјални саветници Дејан Самарџић и Миодеаг Миликић боравили су у Црној Гори. Одржан је низ састанака са представницима Православног Братства Ступови Бијелог Поља, Мојковца, Колашина, Бара, Подгорице, Сутомора и Берана. Вишедневну посету Црној Гори са одличним домаћинима из Православног Братсва Ступови искористили смо и за обилазак српских светиња Манастира Острог, Цетињског Манастира, Манастира Морача, Манастира Петра и Павла у Бијелом Пољу, Саборног Храма Светог Јована Владимира у Бару као и Туђемилско поља где се одиграла велика историјска битка између српске војске и византијске војске 1042.године.
Путања којом су се Византинци враћали, ишла је кроз уске пролазе које је од раније држао под контролом Стефан Војислав. Његов план је био да искористи своје високе положаје и да у изненадном ноћном нападу разбије византијску војску. Када су се Византинци зауставили и направили логор да преноће, Војислав је њиховом заповеднику послао једног Баранина који је требало да га, као византијски пријатељ, убеди да је опкољен огромном војском и да му је боље да одмах бежи да би се спасао, истовремено ширећи ту вест по самом логору стварајући панику. Током вечери се на небу појавила комета (у питању је комета која се видела 6. октобра), што је унело додатни немир у византијску војску.
Наредног дана, током ноћи, Стефан Војислав је изненада покренуо свој напад на уснули византијски логор. Напад је отпочео ударом са околних висова по логору, како стрелама, тако и камењем које је избацивано из свих могућих справа за бацање и котрљањем великог стења на сам логор, уз гласну вику и дување у рогове чиме је стваран утисак да нападача има много више него што их је заиста било. Изненадни ноћни напад затекао је Византинце потпуно неспремне и њихове снаге су у потпуности разбијене, чиме је Војислав извојевао велику победу у којој је погинуло преко 40000 византијских војника после које је Дукља постала независна и чак и проширила своју власт на околне српске кнежевине које су биле у вазалном односу према Византији.
Сва је Црна Гора испреплетана нашом српском историјом уназад вековима. Без обзира што би неки садашњи политичари волели и труде се да буде другачије ипак се не може против сопственог српског гена и вреле српске крви који тече црногорским венама. Заштита Српске Православне Цркве , српске историје, српског наслеђа и српске културе на простору Црне Горе је од посебне важности у сваком сегменту свакодневног живота. Сваки камен у Црној Гори српство чува а наша браћа из Православног Братства Ступови имају свету улогу на историјском задатку и борби за заштиту свега што је српско. Предстојећа сарадња Српско-руског центра „Мајак“ и Православног Братства Ступови која је у завршној фази припрема је одличан знак на овим нашим српским просторима да имамо и воље и снаге да се изборимо са свим проблемима и недаћама које прате наш народ. Циљеви које смо ставили пред себе нису мали а пут за остварење је тежак и трновит али смо ми на такав пут једино и навикли и још смо ту и све смо јачи.
