Пише: Милун Зоговић

Погубно је и обесмишљавајуће да се дугогодишња историја независности и самосталности државе Црне Горе своди на деценију и по Ђукановићеве владавине!

Након Руско-Турског рата, Црна Гора је своју независност и самосталност добила на Берлинском конгресу 1878. године. Берлински конгрес је био ревизија Санстефанског мировног уговора од 3. марта 1878. године. На њему су учествовале 6 великих сила у Европи : Русија, Велика Британија, Француска, Аустроугарска, Италија и Њемачка у преговорима са Османским царством, а исход је био да су Румунија, Црна Гора и Србија признате за независне и самосталне државе.

Сјутра је 21. мај дан када је Црна Гора иступила из државне заједнице са Србијом. Црна Гора је и у СФРЈ и у СРЈ и у заједници Србије и Црне Горе имала: Предсједника Републике, Предсједника Владе и Предсједника Скупштине, само дио надлежности је био делегиран федералној држави. Независност и државност није довођена у питање, а самосталност је обновљена 21. маја 2006. године.

Од тада се политичка претензија једног човјека и његове партије жели представити као почетак наше државности, а пројекат политичко- идентитетског инжињеринга продати за историјску истину. Вјекови се желе замаглити са периодом Ђукановићеве владавине, са циљем стицања погрешног утиска да су наша државност, самосталност и независност везани за политичку судбину последњег европског диктатора.

Упориште за ову превару и историјски фалсификат проналажено је кроз разне синекре којима је купована лојалност, како би се очување Ђукановићевог трона представљало као одсудна битка за одбрану државе.

Након промјена од 30. августа. 2020. године све је мање оних којима се може на такав начин манипулисати и којима је прихватљив такав Ђукановићев историјски фалсификат. Јасно је свима да је Црна Гора постојала прије Ђјукановићеве владавине и да ће као суверена и независна држава постојати и након Ђукановића када је била претворена у приватну државу владајуће касте. Управо је период те владавине једна од највећих мрља у славној слободарској историји Црне Горе.

(Аутор је посланик ДНП-а у Скупштини Црне Горе)