Пише: Иван Милошевић
Ова влада је најбоља, јер је не подржава ни позиција ни опозиција! Нема шта, долази ново вријеме и Црна Гора добија новог Светозара Маровића у лику Здравка Кривокапића! Ова његова дефиниција његове владе некако ме подсјећа на Светов рат за мир, па онда она заврзлама око првог, другог и трећег и то тако да је трећи први, јер није други, док је други пети, јер не може да буде десети, док први чека негдје на осмом мјесту, како би се помјерио седми. Тако некако је прије деценију све потанко народу објаснио Свето, а ова данашња Здравкова здравица својој влади таман ми на то личи. Ко се ту снађе, треба му из ових стопа дата диплому Кембриџа!
Дакле, премијер је на челу владе коју не подржава ни опозиција ни позиција. Логично је онда упитати се ко је онда подржава, када јој подршку не даје ни позиција ни опозиција? Да ли је онда подржава нека страна сила, земаљска или онострана, враг ће га знати, јер иако је не подржава ни позиција, а ни опозиција, она ипак постоји, ради и плаћа своје обавезе, исплаћује пензије и остала примања?
Влада је по дефиници политички појам, односно није појам него политички организам који би требало да штити интересе својих грађана и да дефинише њихове захтјеве. Здравко каже да то ова влада ради понајбоље иако је не подржава нико, односно ни позиција ни опозиција. Пошто интересе грађана у једном друштву у демократском и политичком систему заступају странке које се боре за гласове бирача у нашем случају, односно влади Здравка Кривокапића, то не важи, јер он боље од странака, а самим тим и од грађана, зна шта су интереси грађани. Здравкова влада и он лично се позиционирају као актери на брду који виде много више него они у подножју брда и онда овим из подножја не преостаје ништа друго него да вјерују онима на брду. По Здравковом резону политички посредници између грађана и владе, тј. странке, нијесу ни потребне, јер они на челу владе и у влади и који су на брду виде боље и од грађана и посредника (странака). Да ли то онда Здравко формулише безстраначко и безкласно друштво и залаже се за принцип непосредне демократије, односно директне везе гласача и владиних службеника? Треба ли онда грађани и да престану да гласају за странке, него да се на изборима опредјељује за или против Владе на чијем је челу Здравко Кривокапић и његови министри? Да ли се то Кривокапић залаже за укидање политичких странака, јер који ће матрак оне било коме, када грађани не гласају за њих, него директно за или против владе? И на крају основно питање – има ли таквог политичког система игдје на планети или се нови појам политике, односно схватања непосредне демократије и директног одлучивања грађана на опстанак или одлазак владе, уводи на мала или велика врата баш у Црној Гори?
У нормалним политичким друштвима влада која нема нечију подршку, позиције или опозиције, падне, па се бира нова. Међутим, то не важи за Црну Гору, односно Здравка Кривокапића, који сматра да је највећа врлина његове владе што је нико не подржава! Она дакле не треба да падне нити ко то треба од ње да захтијева, јер оно што је мана власти у другим демократским системима, у Црној Гори је врлина и најјачи аргумент за њен опстанак. Да ли је то ова влада неки чардак ни на небу ни на земљи, која има неки самодржавајући ефекат и перпетум мобиле у своме темељу и која је постала сама себи циљ, па уопште није важно да ли је неко подржава или не, јер она сама себе подржава? Богами, овај задњи пасус сам опет прочитао и мислим да је за копље прешишао Светова мудровања о првом, трећем, седмом и десетом, па је боље да станем и на вријеме се искобељам из ових трица и кучина у које сам се заплео! Уведе ме у те воде Здравкова медитирања о најбољој влади без ичије подршке и њеној врлини коју нико не види нити препознаје, осим оних који у њој сједе!
А баш нам је и требао нови Свето. Онај стари се одавно повукао, а недостајале су оне његове опсервације и медитације о свему и свачему, односно о ничему. Нека ми опрости Здравко и сва његова влада, али мени таман као Свето нешто није јасан ни актуелни премијер. А можда јесте, али нећу то себи да признам, а камоли јавно да кажем! И хтједох још нешто, али се предомислих… ТАЧКА! Заправо није тачка, него зарез! И кога то уопште интересује да ли је зарез тачка када је за мене тачка зарез или је зарез тачка или тако некако!
