ПИШЕ: Зоран Милошевић
Први планови за уништавање свих Словена приписују се нацистичкој Немачкој, односно Адолфу Хитлеру. Но српски комуниста Предраг Миличевић објавио је у Русији књигу „Шест агресија Запада против Јужних Словена у XX веку“, која јасно показује жељу Запада да на овом делу планете у потпуности уништи Словене. Постоји ли план уништења Словена? Шта кажу чињенице?
Хитлера данас нема, али се балканским Србима одузимају територије, тако неопходне за развој и размах живота (у Хрватској, БиХ, самој Србији, лишеној Косова и Метохије, па Црној Гори…), односно не дозвољава им се уједињење. Но нису само Јужни Словени на мети. Шта је са Лужичким Србима? Шта је са Украјинцима? Шта је са Русима и бившим совјетским републикама? Питања је, наравно, много, али одговора веома мало. Заправо, ова тема односа Запада према Словенима тек стидљиво се пројављује на порталима, али не и „великим медијима“.
Зато је попут бомбе одјекнула анализа „Запад против Словена“ јерменског аутора Вазгена Л. Авагјана, следбеника новосибирске економско-социолошке школе. Анализу су пренели бројни руски портали, а у њој се тврди да је борба Запада против Словена очигледна, те да се у овој борби примењују рецепти употребљени приликом уништавања индијанских племена у САД. При томе Запад уништавајући Словене већ добро притеже Грке и Јермене, као очигледне кандидате за нестанак, наравно када се заврши са првима.
Како тумачити чињеницу да је влада у Кијеву, 21. маја 2017, забранила транзит робе у Придњестровље, без сагласности Молдавије и тражења Румуније. Кијев је то урадио на захтев Брисела. Придњестровље је словенска енклава, а становници се углавном изјашњавају као Украјинци. „Украјински национализам“ такође све ради да своје сународнике Украјинце – Словене исели са Дњестра и ово подручје преда Румунима, што опет тражи Запад.
Однос Кијева према Придњестровљу показује право лице кијевске хунте, чији задатак није само уништавање „Руске империје“ него, како постаје очигледно, целокупног словенства. Јер уколико би дошло до директног рата Украјине и Русије – био би то „рат Словена између себе“, а профитирао би опет Запад.
УНИШТЕЊЕ МАКЕДОНИЈЕ
Ако погледамо на Балкан, видимо да медији из ЕУ тренутно показују спремност Брисела и европских метропола да униште једну малу балканску државу – Македонију. Наиме, Брисел је спреман да Македонију преда Албанцима, као што је пре тога урадио са Косовом и Метохијом, одузимајући га Србима, такође Словенима. Такође је јасно (из изјава политичара, аналитичара и интелигенције) да се Албанци надају да ће албанизовати све Македонце и преузети целу државу, што ће водити престанку постојања Македоније какву познајемо, али и престанку постојања Словена на овом подручју. Овако нешто био би велики ударац за Србе и Грке, јер би пролаз једних до других конторолисали неправославни Албанци. Тиме би Грци постали скоро у потпуности опкољени – остаће им пролаз ка Бугарима. Наравно, врх свега је захтев Запада (САД и Европске уније) да „македонски парламент усвоји резолуцији о осуди ’геноцида над албанским народом’ у Македонији у периоду 1912–1956. године“. Но ту није крај. Како пише Вашингтон тајмс, „западно друштво отворено се залаже за предају власти опозицији без обзира што албанска платформа претпоставља етничко чишћење Словена који не буду хтели да се албанизију“.
Овде се отвара питање: ако је Запад убијао Русе и Србе под оптужбом да су „империјалисти и колонизатори“, зашто сад жели истребљење Македонаца, који су се још давне 1945, а посебно1993. године јавно одрекли српског идентитета и прихватили вештачки македонски? Зар нису Македонци брижно и темељно испунили све захтеве Запада? Али сада је дошао захтев за самоликвидацију у најгрубљем смислу речи. Македонци морају постати Албанци или ће бити очишћени са подручја Македоније.
Пре тога сличан метод је примењен на Србе из Републике Српске Крајине и са Косова и Метохије. Срби који нису пристали на хрватизацију, односно албанизацију –протерани су (слаба је утеха што су то учиниле Јуде словенства – Хрвати).
КОНАЧНО РЕШЕЊЕ ЗА РУСЕ И СРБЕ
Хрвати се, наравно, џаба радују. Мисле да су пријатељи Запада, у НАТО-у су, па ће их оставити на миру. Али када дође до одлуке за кога је Запад: за исламисте или Хрвате, издаће Хрвате и стати на страну вехабија. Сетите се Херцег Босне, коју су створили Хрвати у БиХ. Током рата у БиХ, а посебно 1992–1993, исламисти су истребљивали Хрвате римокатолике истом страшћу као и православне Србе. Како се све завршило? Самоликвидацијом Херцег Босне, јер је Запад принудио на то (заједно са Ватиканом), констатује В. Л. Авагјан.
Тренутно су Хрвати из БиХ незадовољни својим положајем у Федерацији БиХ, али им Запад не помаже. Јуде су одрадиле посао, сада могу нестати, при чему Запад неће пустити ни сузу. Неће, јер прећуткује да су током Другог светског рата нацисти извршили геноцид над словенским народима, пре свега Русима и Србима. Запад до небеса раздувава информације о Холокаусту (који се закључује у уништавању трећине свих Јевреја – према подацима Уједињених нација), али се истовремено никако не присећа да је исто толико убијено и Руса, а ако томе додамо и српске жртве, број страдалих Словена премашује цифру страдалих Јевреја. Но холокауст над руским и српским народом Запад не признаје. Зашто?
Где су музеји руског и српског холокауста? Како се Запад односи према Јасеновцу? Где су компензације за толика страдања и жртве? Уместо поштовања словенских жртава (Руса и Срба), Запад се бави фалсификовањем историје (у већини држава које контролише Запад млади мисле да су Американци ослободили Европу од нацизма, чак и у Бугарској) да би оптужио жртве за почетак оба светска рата и умањио жртве Словена у борби са нацизмом (за десет пута). Порука је јасна – геноцид је био један и на њега имају монопол Јевреји.
Конфликта око јеврејства на Западу има, али не и жеље да се они униште. Сасвим је другачије када су у питању Словени. Конфликта нема, јер је постигнут консензус који се јасно препознаје у политичком понашању према Русима, Србима, Украјинцима…, као и негирању геноцида извршеног над Русима и Србима. Постигнути консензус на Западу о питању Словена предвиђа њихов нестанак. Свако супротно понашање, односно борбу за опстанак и јачање идентитета и држава неког словенског народа Запад осуђује и сасеца у корену. Зар треба подсетити како су западни „научници“ истумачили етимологију појма „Словен“ – „роб“, али не као бесплатни радник већ као животиња, као човек без воље, нечовек, роб по суштини. То је нагнало неке руске ауторе да закључе да је Запад поново повео рат против Словена, али да то нико од политичара из словенског света не изговара, па чак ни из Русије и тренутно најугроженије Србије.
ОД ХАРВАРДА ДО ХЈУСТОНА
Евгениј Магда пише да Запад жели да уништи словенски свет у потпуности и с тим циљем је палио све ратове у Европи. Подсећа да је совјетски КГБ почетком 80-их година прошлог века дошао до „Харвардског пројекта“, плана Англосаксонаца да униште Словене (пре свега Русе и Србе), преко уништења СССР-а, и деконструишу социјални систем створен од стране Комунистичке партије. У трећем тому „Харварског пројеката“ – „Завршетак“ – говори се о уништавању постсовјетске Русије како би се опљачкала њена богатстава. Но ту није крај. После „Харвардског пројекта“ појавио се „Хјустонски пројекат“, искључиво усмерен против Русије, коју је Запад планирао да подели на мале државе, при чему се отворено наводи да би Сибир преузеле САД, Северозападну Русију Немачка, Југ и Поволжје Турска, а Далеки исток – Јапан.
Посебна тачка „Хјустонског програма“ је уништавање Словена – у потпуности, без обзира којој нацији припадали. Буквално се говори о уништењу 300 милиона Словена изазивањем међусобних ратова, какав је био на подручју бише Југославије. Цитирамо из „Хјустонског пројекта“: „Украјинац ће мислити да се бори против Русије борећи се за своју самосталност, на крају ће добити слободу, али ће пасти у потпуну зависност од нас. Тако ће бити и са Русима. Све ће се радити под предлогом стицања суверенитета, борбе за своје интересе и националне идеале. При томе, нећемо дозволити ниједној страни да се самоопредели на основу националних вредности и традиција. У овом рату словенске будале ће ослабити себе, а нас ојачати.“ Аутори су потом додали: „Ми добро знамо да национализам јача нацију, чинећи је јаком. Интернационалне пароле су застареле и не дају плода. Ми ћемо њих заменити општечовечанским вредностима, што је опет исто. Нећемо дозволити ниједном национализму, као ни националним покретима који теже да се ослободе нашег диктата да се подигну. Уништићемо их како смо то урадили у Југославији, Србији, Ираку…“
Поменути пројекти опредељују Словене као непокорне, при чему као такве посебно именују Русе, Белорусе, Украјинце и Србе. Поред рата, као средства, уништавања Словена, посебно Руса, примениће се и климатско оружје, којим ће се присилити на сељење и мешање са другим народима, што ће значити и њихов дефинитивни нестанак.
КУЛТУРНИ РАТ САД СА РУСИЈОМ
Дебата о културном рату САД са Русијом и последицама исте интензивирана је пошто је Истраживачки центар „Пју“ објавио резултате истраживања спроведеног од јуна 2015. до јуна 2016. Закључак је, наводи Род Дрер, да православни народи дефинитивно и у већини посматрају Запад као претњу, не само у сфери економије већ и у питањима властитог идентитета, затим вредносној и сфери безбедности, односно питањима физичког опстанка.
Истраживање је даље показало да чак и међу Словенима римокатолицима има интелектуалаца који деле ово виђење православних. На пример, Ришард Легутко, пољски римокатолички политички филозоф, наводи да Запад спроводи „културни империјализам, који се не може сакрити, иако се то покушава чак и од очију властите јавности“. За овог филозофа најважнија одлика православних је у томе да се разликују од западних хришћана јер не сматрају, као римокатолици, да је правилни социјални образац – либерални индивидуализам.
Неприхватање либералних западних идеја и вредности (права хомосексуалаца и других мањинских права) у православним државама није нетрпељивост (како се то представља на Западу) него манифестовање другачијих погледа на човека, цркву и друштво. Православни, што је веома интересантно, нису уништили ниједну мањину (за разлику од Запада). Управо рат Запада са њиховим (православним) традицијама под заставом светског либерализма сматрају актом агресије, у чему су у праву, иако многи западњаци сматрају своје поступке као борбу против нетрпељивости.
За западног човека културни империјализам је стање духа и нормална друштвена појава коју оправдавају, при чему чине стратешку грешку, јер никада не раде самоанализу о томе како други прихватају њихов империјализам, наводи Дрер.
ИЗВОР: „ПЕЧАТ“
