‘-Након Великог рата, српски интелектуалци су тадашњим нихилистичким токовима који су били заступљени у европској философској мисли супроставили једну идеју која није била локалног и провинцијалног карактера већ као једну универзалну идеју а то је било светосавље. За разлику од идеје хуманизма светосавље је нудило епохалну и универзалну идеју тео-хуманизма што је било саставни дио токова и мишљења европских идеја тога времена, казао је професор доктор Богољуб Шијаковић са Православног богословског факултета Универзитета у Београду.

Због честих напада и наводне повезаности светосавља са појединим идеолошким и политичким правцима професор Шијаковић сматра да су то идеолошки дискурси који служе за стигматизацију и који су вођени одређеним интересима, и да их као такве треба деконструисати, јер је светосавље као православно хришћанство идеја која оплемењује све чега се дотакне па стога и када неко употреби израз „светосавски национализам“ он би онда значио схватање нације не као биолошког појма већ хришћанско схватање заједнице која се темељи на праву, моралу, људским нормама и идеалима.

На оптужбе да се светосавље супроставља западним и европским вриједностима професор Шијаковић каже да то није истина с обзиром да Европа почива на два стуба вриједности и то грчкој антици и хришћанству, а да светосавље, схваћено као наш национални израз тих хришћанских вриједности, сам по себи говори како конкретно једна заједница остварује те хришћанске вриједности које су универзалне.

-Ако знамо да актуализујемо данас светосавље појединачно, онда оно представља егзистенцијално упутство. Прије свега оно говори о хришћанској природи нашег народа, његовог духа и душе и због тога се оно називало „сусретом народне душе са Христом“. Светосавље нам данас говори о идеалима који морају бити у темељу сваке заједнице а то су: правда и слобода, то је спремност на жртву, страдање, трпељивост и праштање и у том смислу је то заиста израз нашег националног карактера, нагласио је професор Шијаковић.

Он је додао да су данашњи напади на светосавље у Црној Гори неосновани.

–Прва прослава Светог Саве у Црној Гори је забиљежена 1856. године, а прва химна која је икад изведена у Црној Гори била је светосавска химна. Да не говоримо о томе да је већ у Минеју Божидара Вуковића из 1536. унесен Свети Сава као светитељ који се још од 13. вијека славио. Посебно је важно истаћи и Номоканон Светог Саве, који представља врхунац правног система тога времена, а који је настао 1219. године. Чувени професор са Оксфорда, Оболенски, написао је књигу чувених византијских портрета у којима је издвојио шест највећих личности византијског миленијума. Међу тих шест личности се налази Свети Сава, рекао је он.

Порфесор Шијаковић је на крају разговора истакао да је улога свих великих људи као што је и Свети Сава та, да буду светионици и путеводитељи у историјским беспућима.

–Светосавски бунт народа у Црној Гори је очигледан. Оно што би нам Свети Сава поручио јесте да моћ треба да буде обуздана правом, а право мора бити ослоњено на етику и морал без којих и нема правних норми. Исто тако Свети Сава би нам рекао да ту етику из које темељимо право морамо да изведемо из наше вјере која је етичка концепција која порађа један систем вриједности и моралних норми. Тај систем моралних норми утиче на правне норме и када то двоје буду доведени у склад онда ће бити складан и социјални живот у Црној Гори, закључује Шијаковић.