‘-Кад је у питању закон о слободи вјероисповијести и правном положају вјерских заједница ту су највише спорне односно незаконите и неуставне одредбе члана 62 до 64 закључно са одредбом члана 64 тог законика а ради се о преносним и завршним одредбама где је унапријед прописано да све оно што не могу да докажу одређене вјерске заједнице које су већ уписане као власници на имовини представља државну имовину, што представља једну врсту национализације и то без било какве новчане накнаде, што наш Устав и закони не прописују, казао је правник и адвокат Велибор Марковић гостујући у Интернет литији.

Према њему ингеренција закона о слободи вјероисповјести да се доказивање права власништва већ уписаних лица као терет доказивања пребацује на оно лице које је већ уписано као власник је у супротности са правилима закона о парничном поступку.

–Уколико је неко лице уписано као власник одређене некретнине то ствара претпоставку да је то лице уистину и власник, према томе свако друго лице које тврди да она вјерска заједница односно конкретно лице није уписано као власник одређене некретнине дужно је то да докаже и то није довољно да докаже да уписано лице није власник имовине већ је дужно да докаже да је он власник те непокретности прилагањем доказа о томе. Према томе овим законом се настоји предупредити судски поступак као једино надлежан за утврђење права власништва. Ако постоји спор између конкретно правних лица односно неке вјерске заједнице и државе у погледу права власништва и покушава се изместити у управни поступак то је апсолутно у супротности са одредбама члана 1 Закона о парничном поступку, члана 1 закона о управном поступку и члана 1 Закона о управним споровима.Ово с тога што је одредба члана 1 Закон о парничном поступку прописано да судови између осталог одлучују о имовинско правним споровима између физичких и правних лица. Када је у питању закон о управном поступку не ради се о контрадикторном спору јер са једне стране ви имате органе управе, државне органе ,јединице локалне самоуправе а са друге стране имате одређено физичко или правно лице, а када је у питању Закон о управним споровима Управни суд само одлучује о испитивању законитости коначних управних аката. Према томе када се ради о случајева гдје су одређена лица, било да је у питању физичко или правно лице, већ уписано као власник одређене некретнине какве су вјерске заједнице, без обзира о којој се верској заједници ради, ако је то лице већ уписано у катастар непокретности као власник, односно уписано је на основу коначног и правоснажног решења,то питање више се не може испитивати у управном поступку већ једино се једино може оспоравати у судском поступку и то конкретно доказивањем права својине од стране државе на којој је терет доказивања да је она власник непокретности, нагласио је адвокат Марковић.

Када је у питању привођење владике Јоаникија и осморице свештеника г.Марковић сматра да је то било непотребно.

–Устав и закони морају се поштовати какви год да они јесу и како год да се они допали једној, другој или трећој страни. Уосталом уставна држава је таква да су грађани Црне Горе једнаки пред уставом и законом. Не бих могао да се упустим у оцјену да ли је њихово привођење и одређивање притвора било у складу са законом јер нисам био ангажован у том предмету да би то био почетак неке моје анализе. Међутим ако се имају у виду све радње које су касније предузимане произилази да је то лишење слободе било потпуно непотребно, јер уколико видите да је владици Јоаникију и осталим свештеним лицима одређено задржавање у трајању од 72 сата а уколико смо свјесни да је суд одбио предлог за одређивање притвора у трајању од 30 дана и ако се у међувремену ништа није десило, из тога произилази сам закључак да је одређивање притвора било потпуно непотребно и нецјелисходно.Није проблем да се закон и Устав једнако примењују према свим грађанима Црне Горе већ је проблем селективна примена закона и Устава, јер уколико вршите селективну примену то значи да је одређени број грађана дискриминисан. Дакле то је основни проблем нашег друштва јер то води такође у правну несигурност. Мислим да је боље да се не примењује закон и устав него да се примењује селективно јер то води анархији,  рекао је Марковић.

На питање да ли је Црна Гора правна држава адвокат Марковић каже:

“Ја се надам да је правна држава или морам макар да се борим да је правна држава јер да није тако ја се овим послом не бих бавио скоро 30 година. У овом тренутку не мислим да је правна држава, напротив, тврдим да је другачије управо из разлога које сам претходно навео јер не може да постоји правна држава ако Устав и законе примењујете селективно а ово код нас је управо тај случај.”

Извор: Митрополија