Пише: Иван Милошевић
Учили су нас пола вијека да је све почело у јулу, да је све почело када су комунисти устали, да је све почело када је Броз сконтао шта да се ради, да је устанак против силе и неправде договорен у кабинетима Коминтерне и да су партизани једини добри момци. Учили су нас да је Кумровац центар слободе, да је Јајце мозак нашег братства и јединства, да су Дрвар, Сутјеска и Неретва, наше ратне драме у којима смо постали оно што смо били. Учили су нас још штошта, убјеђивали да су нам браћа са друге стране, са кокардама на глави и краљем у срцу, издајници, кољачи жена и дјеце, слуге окупатора, врхунски људски несоји, кукавице и зликовци. И џаба су нас учили и убјеђивали да су само комунисти својетла страна историје, док је све остало прогутао мрак издаје! Све оно што су нас учили данас се мора ревидирати, почети испочетка, отворити неотворене архиве, прелистати непрочитане стране историјских уџбеника, открити нове слике снимљених војника, рођака и најближих предака, којима се ни гроб не зна! У Црној Гори тај нужни процес суочавања са грешкама комунизма још није ни почео, иако је Берлински зид пао прије више од три деценије. Тапкамо и цупкамо у мјесту, сами себе укопавамо у 1945. годину и још се већина јавних личности у Црној Гори тиме хвали. Стоје у мјесту или иду уназад, а декламују да су закорачили у будућност, стукли прошлост и разумјели садашњост.
А све је почело на Равној Гори, барем што се тиче Друго свјетског рата. Негдје ових мајских дана прије 79 година група југословенских официра на челу са пуковником Драгољубом-Дражом Михаиловићем окупило се на падинама Равне Горе, подигла шаторе, позвала Србе и остале народе на устанак и обећала да неће издати краља и отаџбину, српску вјеру и југословенску идеју и да окупатору неће дати мира. Група непокорних официра са бунтовним вођом, окићеним медаљама за заслуге у претходним ратовима за ослобођење, положила је горску и краљеву заклетву да је од живота важнија слобода, да у српском рјечнику не постоји ријеч “капитулација” и прогласила почетак Трећег српског устанка. И то много раније, скоро два мјесеца раније од оних за које су нас учили да су само они устали, да су се само они борили и изборили за слободу. Устали су краљеви официри, војници и обичан народ ових мајских дана прије 79 година на Равној Гори када скоро на Балкану није било комуниста. На вијест да се Равна Гора побунила и организоваала побуну, Европа је одговорила аплаузом, нескривеном одом српским подвизима из претходних ратова и надом да Равна Гора побиједити мора. Герила Драже Михаиловића зачета на Равној Гори мајских дана прије скоро осам деценија задивила је читав свијет. Дража и његови четници постали су чак и јунаци стрипова, архетипски јунаци отпора српских планина и дубина, нада да свјетски поредак не може пореметити и уништити идеологија зла, фашизма и шовинизма. Међутим, о томе нас нијесу учили. Нијесу нам преносили вијести са тадашњих европских и свјетских радио станица да је на Равној Гори почео устанак и да га води пуковник и краљев официр Дража Михаиловић, а не неки тамо Броз и његова комунистичка дружина. Нијесу нас учили да су прве метке на окупаторе испалиле јединице Југословенске војске у отаџбини, да су прву организовану побуну извели непокорени официри који нијесу знали шта је то капитулација. Много тога нас о тим данима Равне Горе нијесу учили. Напротив, крили су и брисали све што се односило на Равну Гору и њеног пуковника-герилца и учили нас да све то ние ни постојало, него да је то била једна масонска и илуминатска завјера и фатаморгана свјетских завојевача и европске аристократије!
Након 80 година барем се може ово рећи у Црној Гори која још увијек није у овом погледу одмакла од 1945. године. Може се барем означити почекат обнове и повратак српског духовног, културног и политичког живота на темеље који су дио његове традиције и вјере да је и против немогућег могуће водити борбу могућим средствима. А дио српске традиције из периода Другог свјетског рата нијесу Броз и Коминтерна, него Равна Гора и пуковник Михаиловић. И док се не схвате ти мајски равногорски дани и врате тамо гдје им је мјесто и даље ћемо цупкати у мјесту и сами себе укопавати у заблуде комунизма и титоизма. Ма колико апсурдно звучало повратак у прошлост и слави мајских дана Равне Горе биће заправо почетак наше будућности и смислене садашњости и повратка самима себи. И зато Дрвар, Сутјеска и Неретва нека иду у сошке, јер Равна Гора на ред доћи мора!
