На данашњи дан, 15. априла 1979. године у 7 сати, 19 минута и 50 секунди, Црну Гору је погодио катастрофалан земљотрес, јачине 7,2 степена Рихтерове скале у епицентру. У земљотресу је погинуло више од 100 људи, око 600 је повријеђено, а више од 80.000 остало је без кућа. Највише је страдало Црногорско приморје. Стихија је разорила велики број културно-историјских споменика и хотелско-туристичких објеката, оштећене су саобраћајнице, стамбене зграде, Барска лука и бројни привредни објекти.

Земљотрес са Рихтеровом магнитудом од седам јединица и интензитетом од девет јединица Меркалијеве скале захватио је цијело Црногорско приморје и сјеверну Албанију, проузрокујући бројне људске жртве и велика материјална разарања.

Епицентар се налазио у Јадранском мору, између Улциња и Бара, на удаљености 14 километара од обале. Земљотрес се осјетио, чак, на удаљености од 900 километара, док су штете биле ограничене на Црну Гору и сјеверну Албанију, односно на простор од око 100 километара – између Херцег Новог на сјеверу и Скадра на југу и око 25 километара обалног појаса и залеђа. Посебно тешко су страдали Улцињ, Бар, Петровац, Будва, Тиват, Котор, Рисан и Херцег Нови, а разорено је и 250 других насеља.

Уништен је огроман дио модерних хотелских капацитета у региону, оштећена су 53 здравствена објекта, 570 објеката социјалне и дечје заштите, 240 школских објеката. Посебно су страдали културно-историјски споменици, велике штете су констатоване на путној мрежи, а једна од специфичних манифестација оштећења тла изазвана земљотресом биле су појаве клизишта и одрона. Зона оштећења обухватала је 600 квадратних километара.

Период обнове и изградње земљотресом девастираног простора, период је био праћен реализацијом пројеката специјалистичких агенција Уједињених нација, чиме је практично започет интензиван напредак на пољу сеизмички сигурног грађења и земљотресног инжењерства у Црној Гори.

Извор: Митрополија