Јосип Копинич: “Рушење Марка је била фасада, а прави разлог написао је генерал Иван Гошњак. Све што је написао је истина”!
Једно од кључних Гошњакових питања на које је тражио одговор од маршала Тита после смене и пензионисања 1975. (јер се био заложио против републичких ТО) било је:
–Зашто је пао Александар Ранковић, да ли због прислушкивања, или – масона? Знам да ћеш ми замјерити што ти с мојим смењивањем повезујем и Марка, који је прије девет година прошао горе од мене. Само нас неколико: Ти, Колишевски, Копинич, Коча, Јованка и ја знали смо зашто си напросто отјерао Марка… И сам знаш да је прислушкивање лаж и да си на интервенцију Копинича потписао аболицију како невини не би страдали… Знаш да је разлог смењивања Марка, његов ‘Извештај о масонима у Југосалвију’, да масони владају Југосалвијом. Тај извештај Маркове полиције казнио је Ранковића, посебно онај дио где се спомиње Твоје име. Везује се за 1961. када је дошло до сукоба између Јованке и Колишевског који је спријечио да Ти са Јованком идеш на Скупштину масона, коју је организовао марокански краљ-шеф Велике масонске ложе. Тај извештај је политички убио Марка.
Даље у писму (у ком је на маргини дописано Кардељевом, или Доланчевом руком: ‘Не треба га дати Титу, јер је болестан и у годинама; треба о томе да са Гошњаком разговара Комисија’) Гошњак каже:
-Из Извештаја, који ми је дао Марко видио сам, а нисам знао, да су масони Кардељ, Бакарић (Купферстеин) браћа Диздаревић, Крлежа, Видмар, др Вјенцеслав Новак, др Павле Савић, Коча Поповић, Велебит, вајар Антун Аугустинчић, Зинка Кунц, др Коцбек, Иван Рибар, Иво Андрић, Александар Белић, Стево Крајачић, Срђан Будисављевић, Милош Црњански, Васа Чубриловић, Оскар Давичо, Џемал Биједић, Милован Ђилас, Павле Грегорић, Јован Христић, Луле Исаковић, Младен Ивековић, Владислав Рибникар, браћа Леви, Моша Пијаде, Хрвоје Мацановић, Иво Михаиловић, Борис Крајгер, Иво Политео, Срђан Прица, Смодлака, Велимир Терзић, Алеш Беблер, Мика Трипало, Милан Бартош, Густав Крклец, Коста Барановић, којом је ложом “Нова Југосалвија”, до смрти руководио др Иван Рибар а после његове смрти Мирослав Крлежа… Сада ми је јасно не зашто је Марко морао отићи, већ и зашто сам ја морао бити смењен.
Будући да Тито није био Јосип Броз из Кумровца, већ именом Спиридон Мекас (име из пасоша на молби за визу за улаз-излаз за 30 дана, коју је добио од Јежова за посету Коминтерни октобра 1937. године да би уписао свој псеудоним „Тито“ у Брозов картон личних података, којег је потом ликвидирао у Шпанији с пролећа 1938), али који је већ био преминуо те 1966. године и заменио га је други масон доведен из Москве, и било је разумљиво што он није хтео да прими генерала Гошњака, и не само њега, јер би уочили замену…
Извор: Д. Радевић, КОМИНТЕРНА, 263; Руски државни архив социјално-политичке историје (РГАСПИ) у Москви, 495-277-21/1.