Новомучениче Христов Станко Острошки, за чије име си посјечен и жртвован био, заштитниче и чувару дјеце и омладине, погледај смирено на све људе добре воље, који долазе светим моштима твојим у чудесном храму у твоје име подигнутом у острошкој светињи. Молимо те светитељу, помилуј светим нетрулежним рукама сву дјецу, коју нема ко да помилује, и умоли Господа да им буде свагда заштитник и чувар. Да их сачува од искушења, напасти, пролазне славе и части, него да их свагда упућује на вјерност Христу Господу, како би свагда у животу своме били часни и честити и спремни да се за светињу жртвују и остваре пуноћу и смииао свога живота, чувани и руковођени светим витлејемским и севастијским младенцима и са свом дјецом пострадалом за име Божије. Спаси свеблаги Господе и уведи у Царство Небеско сву дјецу свијета, да пјевајући пјесму Христу Богу непрестано славе и величају Оца, Сина и Духа Светога. Амин.
У Житијима Светих о Светом Новомученику Станку Острошком, налази се само кратак запис о Светом Станку Чобанину, забиљежен од стране Светог Аве Јустина Поповића у вријеме док су свете мошти Станкове почивале у Горњем манастиру острошком.
”Дечака Станка, који чуваше овце и никшићком крају Црне Горе, убише Турци код оваца за веру хришћанску 15. септембра 1712. године. Његове свете и нетљене мошти – две посвећене дечије ручице, почивају у Горњем манастиру Острогу у црквици Часног Крста, где се подвизавао Свети Василије Острошки. О мученичкој кончини Станковој постоји запис у Горњем Острогу – у кивотићу где му почивају Свете и нетљене руке.“ (Архимандрит др Јустин Поповић, Житија Светих за април, Бгд.,1973., стр. 456.)
Оно што је историји познато, а што се односи на годину страдања Светог новомученика Станка која се у Житијима наводи, то је да су Турци 1712. године попалили Бјелопавлиће, што обухвата и извјестан број подострошких села одакле, према локалном предању, води поријекло Свети Новомученик Станко. Локалних предања о Светом Станку, према поменутом истраживању, има поприличан број. Као што је увијек случај када је у питању усмјено народно предање, тако и овдје имамо карактеристичну појаву варијантности једног предања, те се Свети Станко негдје описује као „свето дијете“ обдарено необичним благодатним даровима, а негдје као чобанче које је хтјело да заштити своје стадо оваца од Турака који су плијенили стоку и које је тако пострадало. Међу предањима познато је и једно које говори о одбијању Светога Станка да престане да се крсти када су му Турци то наредили. То се догодило у вријеме поменуте похаре Бјелопавлића, у којој су Турци сјекли и убијали људе, а извјестан број су намјеравали да интернирају у околину Сарајева, у централну Босну и да их насилно преведу у ислам. Будући да Свети Станко није хтио да се потурчи, крстећи се од ужаса, Турци су му наредили да престане да се крсти. Но, како је Свети Станко наставио пред њима да се крсти, они му најприје посјекоше руке, а потом спалише у Вељој Пећини, на планини Незброј, која се налази изнад подострошког села Подвраће. Према предању, у поменутој пећини спаљен је народ који није успио на вријеме да побјегне и нађе уточиште од Турака, па како их Турци открише, тако их у Вељој пећини спалише, а са њима и Светог Станка. Мјештани села касније пронађоше његове свете и нетљене руке и однијеше у Острог гдје се до данас чувају.
У селу Мијокусовићи, испод Острога, налази се црква посвећена Светом Атанасију Великом. Уз цркву се налази гроб на који се појављивала свјетлост. По свједочанству мјештана ово је гроб породице Светог новомученика Станка, гдје је по предању и он био сахрањен.
Како се култ Светог Станка у народу ширио појавила се потреба да се изгради и храм посвећен њему, гдје би се и похраниле његове свете и нетљене руке.
Храм Светог новомученика Станка почео је да се гради, са благословом Његовог високопреосвештенства Митрополита црногорско-приморског г. Амфилохија, 1. јуна 2003. год., а освештан је 18. децембра 2004. године.
Високопреосвећени Митрополит Амфилохије, Преосвећена господа захумско-херцеговачки Григорије, будимљанско-никшићки Јоаникије и диоклијски Јован, са свештенством и вјерним народом, извршили су освећење новоизграђене Цркве Светог Новомученика Станка у манастиру Острог. Том приликом у цркву су пренијете мошти Св. Новомученика Станка и посмртни остаци 27 чланова Главног штаба Краљевске војске у Отаџбини за Црну Гору, Боку, Херцеговину и Стари Рас, пострадалих од братске руке 18. октобра 1943. године.
Храм Светог Новомученика Станка се налази изнад Доњег острошког манастира, и у њему су пренијете његове свете нетљене мошти из цркве Часног Крста у Горњем манастиру Острогу, пред којима се моле и поклањају безбројни хришћани из цијелога свијета, иштући помоћ и благослов Светог Новомученика Станка, чијим молитвама Господ нека помилује и спасе сав Христољубиви народ. У овом храму се од освећења и обављају крштења вјерног народа. На локалном је да спомен, празник посвећен Светом новомученику Станку, буде 18-ог децембра. Службу и акатист Светом новомученику Станку Острошком написала је монахиња Олимпијада Кадић.
Свети новомученик Станко је заштитник дјеце и омладине. Црквени хор из Никшића носи име Светог новомученика Станка Острошког, по благослову Митрополита Амфилохија од 1993 године.
Сви вјерни који желе да се поклоне моштима и узму светитељски благослов, то могу учинити сваког дана у цркви посвећеној Светом новомученику Станку Острошком изнад Доњем манастира Острога где се налазе светитељеве нетљене руке.
Свети новомучениче Станко Острошки, заштитниче дјеце и омладине, моли Бога за нас!
Александар Вујовић, Професор Агиологије у Богословији Светог Петра Цетињског