Пише: Радко Гарчевић оснивач покрета “Сердар”
У нацрту капиталног буџета за 2024. годину за 4 (ЧЕТИРИ) општине предвиђено је нешто изнад 6.110.000 или таксативно по општинама у Беранама су планиране инвестиције од два милиона еура, за Андријевицу 930 хиљада еура, на Плав се односе инвестиције од 2,5 милиона еура, у Гусиње је предвиђено улагање од 680 хиљада еура. Дугови политичари могли сте бар исказати поштовање према сјеверу Црне Горе
Сјеверни регион, обиљежен богатством природних ресурса, али и изазовима, нуди изузетан потенцијал за инвестирање и развој у секторима попут туризма, пољопривреде, дрвне индустрије и енергетике и вријеме је да Влада Црне Горе и ресорна министарства поведу рачуна о томе. Требамо ли да их напоменемо да од три привредна сектора – примарног, секундарног и терцијарног, ни један у правом смислу не постоји. „Буразерска“ приватизација у режији локалних ДПС шерифа је секундарни сектор који су некад чинила јака предузећа попут: ШИК „Бор“, конфекција „Максим – Титекс“, Фабрика лигнопласта у Брезојевицама тотално је избрисана с мапе, а велики број радника оставили без посла и самим тим их довела у категорију социјалних случајева.
Плав је прије пет деценија биљежио већу туристичку посјету од Будве, хотел „Сјекирица“ у Мурину, некад познато одмориште на фреквентном путу Мурино – Чакор – Пећ, запуштен и оронуо, до темеља је срушен у НАТО бомбардовању. Упркос „чврстим и сигурним предизборним“ обећањима тадашњих челника владе, а садашњих опозиционара градња тог хотела до данас није започета.
Беране је 80-их година имало индустрију с преко десет хиљада радних мјеста, коју су предводили гиганти попут Фабрике целулозе, “Полимка”, “Гуминг”, “Циглане”, Рудника угља,..Фабрика ратлука и желеа Соко Штарк у Андријевици направљена је 1977. године годинама се налази у стању мировања и пропадања. Главни носиоци развоја градића под Комовима били су управо Соко Штарк, Термовент, Полимка, Пако и остала предузећа.
Почетком деведесетих, а и раније, дошло је до великог одлива становништва из руралних у градска насеља. Такво стање је довело до тога да су нам села запуштена, зарасла у драче, а нека су широм Црне Горе, нажалост, пред изумирањем.
Захваљујући владавини ДПС-а, наше сеоске области „красе“ следеће констатације: најсиромашнији предио у земљи, с високим степеном незапослености, предио деценијске депопулације и геронтолизације, у којима је пољопривреда изгубила централитет. Данас у градовима, нема шта да се ради, а у селима нема ко да ради.
Горње Полимље се нада и вјерује да ће Влада Црне Горе са ресорним министарствима у свом четворогодишњем мандату измијенити ову суморну слику села. Због чињенице да цијена хране на глобалном нивоу има тенденцију раста, пољопривреда би требало да буде један од приоритета приликом креирања стратегије развоја наше земље . Сматрам да би већим улагањем у пољопривреду поражавајући тренд био заустављен и да би се, услед велике незапослености у градским срединама, која ће се појачати због пандемије вируса корона, велики број људи опредијелио да своју егзистенцију пронађе на селу.
Да би се пољопривредна производња брже реформисала и обезбиједила раст продуктивности, потребна је подршка активирању обрадивог земљишта, подршка развоју руралног туризма и брендирање наших традиционалних производа. Најзначајнија мјера која би допринијела повећању конкурентности појединачних пољопривредних произвођача на иностраном тржишту јесте подстицање њиховог удруживања. На тај начин се омогућава њихово заједничко појављивање на тржишту, испуњавајући стандарде, уз размјењивање знања. Улога државе је да нађе механизам да тај процес убрза доношењем одговарајућих подстицајних мјера.
Вјерујући у рад министра пољопривреде и конкретне помаке министра Владимира Јоковића, вјерујемо да ће успјети да јасно трасира пут развоја наше пољопривреде у наредним годинама. Ако у томе успијемо, поставићемо здраве темеље за будуће генерације и бићемо респектабилни и конкуренти на инотржишту. Ако то сада не урадимо, бићемо друштво које констатно почиње да зида кућу од темеља, бавићемо се импровизацијом, и остати заувијек изгубљени на магловитом путу између садашњости и бољег сјутра.
И на самом крају другови могли сте бар исказати поштовање према сјеверу Црне Горе који заслужује и очекује додатна и интензивна улагања у капиталну, развојну, туристичку и друштвену инфраструктуру.
