Ппише: Владимир Пребирачевић, директор Српско-руског центра “Мајак”
Имам утисак да се само још код понеког НАТО лобисте у нашој лепој Србији провуче реченица о којој исти не размишљају док је изговарају а то је о „успешности украјинске контраофанзиве“ као и да „руска војска не може да порази украјинску војску па је самим тим неспособна“.
Ови лобисти су веома препознатљиви и у народу већ проваљени шта раде и каква им је улога у друштву. Њихова велика медијска заступљеност у нашој земљи није донела жељене резултате НАТО менторима и често у самим тим медијима испадају смешни и више личе на стендап комичаре а скоро никако на бајне стручњаке за које се продају.
Украјинска контраофанзива је заглавила таман тамо где је руска војска и желела и где су Украјинци изгубили преко 125000 војника као и огромне ресурсе несебично а сурово наплаћено као назови добијено са запада.
Ништа није помогло да би се контраофанзива привела крају онако како су НАТО планери замислили. Полако су многи западни новинари и аналитичари открили оно што сви ми, из још увек слободног света, знамо а то је да руска војска лагано али сигурно ломи украјинску војску и предано и пажљиво спроводи демилитаризацију која је од председника Владимира Путина и постављена као један од главних циљева. На почетку Специјалне војсне операције су се на западу смејали овим циљевима који су прокламовани али им данас није до смеха и постају свесни шта им доноси њихова авантура звана напад на Русију.
Док Американци задовољно трљају руке због огромне зараде на нафти и гасу које су продали Европи као и оружју које испоручују са својих стокова све време, Руси могу бити задовољни што су успешно превазишли и санкције и осталу проблематику изазвану отвореним непријатељствима европских земаља као и САД-а и што су сопствену економију унапредили за све оне области које су деценијама препуштали другима.
Све је ближи дан када ће се догодити иста сцена као из Берлина 1945 године и пуцња у бункеру само овај пут у неком кијевском пандану. Док цивили по Кијеву и осталим градовима дижу глас против сопствене власти, представници европских институција говоре и мантрају о успешности украјинског прилагођавања демократизацији друштва и како ће експресно бити примњени најмање у Европску Унију јер поштовање европских стандарда просто се осећа на сваком кораку у Украјини али и НАТО организацију јер они сами могу да бирају ком делу света ће да припадају.
Реалност је мало другачија и за слободни свет све више светла. Бајке о контраофанзиви као успешној војној операцији више не можете ни деци продати на Колективном западу и свима је јасно у ком правцу иде овај сукоб. Кијев ће бити руски као што је некада био. Вратиће се тамо где припада све заједно са Одесом, Николајевом, Харковом и осталим руским грдовима. Остаје нам још мало до победе а у бајке све мање и деца верују, још само понеки НАТО лобиста који нема ни мозга ни стида.
