Миладин Берић: Лице с потјернице
(Посвећено Петру Милатовићу Острошком)
Још као дијете чудноват бјеше,
највећи бунтовник од све ђеце,
волио је у брк свима да скреше
у вријеме Броза величао свеце.
Једном је тако наружио Јошку,
назв´о га тираном, злочинцем и кугом,
па је преко гране о свом трошку
за све времена раскрстио с Југом.
Од Беча, Цириха, па до Клагенфурта,
од Рима, Париза, па све до Берлина
хтјели да га тепну и Курта и Мурта
камом ил´ пиштољем ил´ помоћу плина.
Ништа му није могао славни ФБИ-ај
и КаГеБе ни Удба, ни бандитска ЦИја,
а многи су хтјели да му виде крај
и на крају, заиста, Острошки долија!
Уз фанфаре, гусле и прангијске звуке
када се вратио на кућни праг
наш јунак је пао у Мирнине руке
и ту му се губи сваки траг.
Ваљда је таква била судба
ком нису могли помрсит рачуне
ни ФиБИ-ај, ЦИА, ни Мосад ни УДБА
свеза га у чвор девојка са Уне.
Но и такав и свезан и печен
Ходајућ усправно у свеопштем мраку
Никада не остаде недоречен
И нико му не нађе на језику длаку.
Џаба потјернице, пушке, самострели,
асасини, нинџе и остали стрелци,
њега чува предак славни Павле Бијели,
ћоравог се посла ухватили крелци!
Још дуго ће Петар на истине бранику
да држи бедем пером као мачем
Не дајућ пардона ни царском бику
Храбро донкихотовски на вјетрењаче!