На дан када обележавамо годишњицу убиства Њ.В. Краља Александра I, у Лисичијем потоку у Београду свечано је након рестаурације и извршених радова отворен Спомен парк „Краљева чесма”, који носи име покојног монарха. Као изасланици Њ.К.В. Престолонаследника Александра догађају су присуствовали г. Предраг Марковић и г. Мирко Петровић, чланови Крунског савета.
После толико деценија, невине жртве комунистичког режима у Београду и Србији коначно имају достојно место сећања. Краљева чесма, првобитно отворена 1936. године у спомен на Краља Александра I, била је стратиште где су комунистички џелати, без суђења, стрељали неколико хиљада људи у јесен 1944. године. Вредни рад многих ентузијаста предвођених др Срђаном Цветковићем, који су готово целу деценију чистили и уређивали ово место, али се и залагали да се оно трајније уреди, коначно је уродио плодом.
Радове на обнови и рестаурацији до сада порушене Краљеве чесме извео је Град Београд, укључујући уређење парка са зеленим површинама, пешачке стазе, расвету и постављање клупа. Свечаности су присуствовали и г-дин Александар Шапић, градоначелник Београда, академик Матија Бећковић, члан Крунског савета, представници Војске Србије, свештенство Српске православне цркве, чланови Удружења „У име народа – за слободну Србију”, „Удружење Краљевина Србија“, које је под покровитељством Њ.К.В. Престолонаследника Александра и многи Београђани.
–Веома сам захвалан др Срђану Цветковићу, члановима Удружења „У име народа – За слободну Србију“, „Краљевина Србија“, граду Београду и свима који су толико учинили за невине људе који су овде брутално убијени – да не буду заборављени, и да место њиховог страдања постане достојно и примерено, као право место туговања и сећања. Заслепљени мржњом према свакоме ко није мислио исто као и они, комунисти су извршили страшне злочине, убијајући људе чија је једина „кривица“ била што су били отвореног ума, што су желели да живе у слободној, уређеној држави, и нису желели да се повинују новом, недемократском облику власти који је наметнут нашој земљи. Проглашени су кривима без суђења, чак и без могућности да се бране. Сада ће се сећање на та мрачна времена и невине жртве једноумља заувек чувати, као подсећање на то колико велику штету друштву може да нанесе необуздана мржња, рекао је Престолонаследник Александар.
Лисичији поток је највеће стратиште у Београду после Другог светског рата. Данас готово сви признају да је било невиних жртава, а судови су рехабилитовали око 5.000 људи на захтев њихових потомака, међу којима и многе чији су очеви убијени тик уз Краљеву чесму. Државна комисија за тајне гробнице убијених после 12. септембра 1944. године, на основу непотпуне документације ОЗНЕ (комунистичке тајне полиције), навела је имена преко 3.500 убијених Београђана. Процењује се да је број убијених у Београду скоро дупло већи.
