Пише др Петар Милатовић Острошки
Данас нас на слогу позивају несложни и у бога се куну безбожни, а најчешће то чине невјерујући “вјерници”, они који јуче нијесу знали како црква изгледа изнутра. Они сада нападно метанишу. Од њих не можеш да приђеш икони. Кад се крсте чине то толико нападно и карикатурално, разбацујући се у широком луку десном руком, као да подучавају бога како бог треба да се крсти и успут некога млатну по носу. Један мученик се смјерно и тихо побунио послије примљеног ударца у нос, а овај веселник гласно дрекну: – Шта се буниш, то ти је божја казна. Умислио веселник да је бог!
Недавно сам се исмијао до миле воље кад ми се један веселник жалио како има проблем са тетоважом. Никако Дражиним ликом на леђима не може да прекрије претходну тетоважу са Титовим ликом у маршалској униформи. А у маштовитој теорији завјере распричао се како његови преци директно воде поријекло од лозе која сеже чак до бога. Послије ми је било жао што сам се смијао његовој причи. Бог га позвао на рапорт.
Несложни и безбожни су те вечери у оближњој кафанчини лумповали послије вечерње службе у цркви. Веселници у крчми су нашироко и надугачко испредали причу о кривици. Крив је бог за ово, крив је за оно. За све је бог крив. Они немају никакву кривицу.
Такви несложни и безбожни сада су у стању да и бога подучавају. Они су бога присвојили и мисле да имају тапију на њега. Неки бога додају у породични родослов. И држављанство му додјељују, па да покажу колико су хумани приме бога да им буде подстанар. Ако велики бог не испуни све превелике жеље малих људи са најситнијим душама, тада мали људи и велики зликовци једноставно истјерају бога из подстанарске собице и од бога направе бескућника. При том веселници заборављају да бог има неколико милијарди кућа у нашим срцима, а ми смо, у ствари, подстанари код бога. Али, ´ајде докажи ти то свезнајућим незналицама, онима који би и богу промијенили име ако хоће да ураде нешто изван закона, па лијепо богу тутну у руке смотуљак да га шарне преко границе, јер ко ће, побогу, бога да контролише… И умјесто планираног профита добију божију казну, некоме се деси ово, некоме оно, некоме и ово и оно и свима заједно оде маст у пропаст. Тада је памет је отежавајућа околност у непаметном окружењу!
Они из непаметног окружења боје се од мене, јер се не бојим никога сем бога! Бујица њихове празне речитости немоћна је пред бедемом најречитијег ћутања које све њих громогласно казује и истовремено прећуткује. Удружују се несложни и безбожни у кланове док стојим сам изнад свих њих. Не могу да ме дохвате. У наступу бијеса са безбједне удаљености пљуну на мене изнад њих и њихова пљувачка им се враћа на њихова чела која остају попљувана, а бог на престолу памети ћути, посматра и ради свој посао.
Не питајте ме како се осјећам у окружењу несложних и безбожних, оних који су у стању да и богу промијене име, да му додијеле подстанарски статус и да бога претворе у бескућника. Откривам вам. Осјећам се као орао међу вранама и кукавицама. Кад видим све несложне и безбожне, гледам кроз њих. Толико су провидни.
