Пише: Перица Ђаковић

Која случајност (а како ми је Митрополит Амфилохије једном рекао „случајности не постоје“), да у једном дану видим римејк нашег најбољег редитеља Живка Николића на великом платну, послије тачно 22 године, и чујем Милојка Спајића о будућој 44. Влади и коме вјерује, а коме не.

Па да кренем по ономе – чин први:

Баш ме интересује како би „Велики“ Живко, кога његова Црна Гора није схватила (свако има свој поглед на Црну Гору, рече он тада библијски), а који јој је кроз филмове дао своју душу цртајући Црну Гору онакву каква она у ствари јесте, свидјело се то неком или не, како би он данас осликао
ово кроз шта политички пролазимо ових дана. Он који се није либио да још 1987. године направи антологијски филм „У име народа“ и показао нам свима шта је црногорски пут за „Киншасу“, али тада остави нијему публику на херцегновској Канли кули, међу којима је било и живих свједока тога времена и те Киншасе, те се пред Живком и платном препознаше и постиђоше.

Чин други:

Тако је било и синоћ касно кад се кандидат за премијера огласио да не вјерује коалицији За будућност Црне Горе, а да више вјерује онима који су до посљедњег тренутка вјеровали и подржавали противкандидата његовог партијског друга Јакова. Јакова који је умјесто њега са клупе за резерве, напустио мјесто градоначелника Подгорице и ушао у предсједничку трку. Гле чуда, као код Живка, тај резервиста Јаков однесе историјску побједу над Милом захваљујући гласовима народа којима сада не вјерује, или мора под одређеним притисцима да вјерује Спајки.

Чин трећи:

Не желим овдје да ни једног тренутка да правдам или нападам ЗБЦГ и њене челнике за потезе које су повлачили, да ли је њихова тактика била погрешна или не, али само желим да подсјетим да су истог тренутка када је њихов предсједнички кандидат испао из трке да су одмах без резерве позвали своје гласаче да глас дају кандидату ПЕС-а, док је по Живковом јунаку неко баш тада био у „Киншасу“.

Чин четврти:

Ево данас већ видимо да се јавно огласио Горан Даниловић и да његова Уједињена подржава ПЕС, али да неће подржати одлуку о 44. Влади, а тиме можда и кандидата за предсједника Скупштине. Слично њему, синоћ на Главном одбору ПЕС-а предлог нису подржале ни три даме (изгледа жене – како их је и сам Живко у својим дјелима цртао – имају више куражи) које нису хтјеле да буду у Влади са дојучерашњим ДПС привјесцима, уз њих које су биле изричите било је још неких „суздржаних“. Сад
остаје да се види да ли су некима фотеље важније од образа, да ли су уз оне који су се борили против Ђукановића и његовог режима, или ће уз Зенку, ХГИ, Ибрахимовића и још неких (СД). Наравно, ту мислим на Јоковића и његов СНП, Павићевића и ЦИВИС, Новску листа и њихове делије, али ту је и предсједник Црне Горе који је на ту позицију дошао баш „У име народа“.

Чин пети:

Остаје, ипак, да се види и добро преброји ко то чини, како најављује Спајић, његову подршку од 44 посланика.