Пише: др Петар Милатовић Острошки
Бројни партизански, удбашки и полицијски синови напрасно преко ноћи посташе „Срби“ који Српство данас његују и чувају као што коза чува купус. Они су до јуче, попут очева, поред комунистичке идеологије, имали још једну резервну идеологију – ЋУТОЛОГИЈУ!
Кад је Српство почело да се буди они су, као врхунски ловци у мутном,одмах ускочили у њихову прљаву игру и постали најрадикалнији „Срби“, а у души су најгоре кукавице. Њихови дједови бјеху Солунци, а очеви Титови волови и јунци, а њихови потомци су удбашки „националисти“ и марксистички „четници“. На националним скуповима они су накинђурени вашарски „дражиновци“ који се буквално спрдају са легендарним Српским Чичом.
Кад су њихови очеви почели да буд зашто распродају такозвану друштвену имовину кроз транзицију, што је еуфемизам за најогољенију пљачку, они су куповали шећеране, фабрике, руднике за ЈЕДАН ЕВРО, а ни за живу главу не би купили књигу која кошта 20 евра, или се одазвали да некој сиротињи на Косову и Метохији, најсветијој српској тапији, поклоне макар 50 евра. Књиге таквима нису потребне јер то су људи од једног реда – прочитаног у књизи, а у џеповима им борави клупко змија.
Од тих партизанских, удбашких и полицијских „Срба“ по задатку „Службе“ не можеш на некој националној светковини доћи до ријечи од њихове прегласне празне речитости јер галамом мисле да заплаше далеко надмоћнијег противника.
Све су то лијева сметала на десној страни. Захваљујући лијевим сметалиима да десмој страни српски народ храмље на обје ноге!
Извор
Фејсбук