Search
Close this search box.
Search
Close this search box.

ИЗГУБЉЕНО СРПСТВО: У Дубровнику прије 100 година клицало се Србима и Краљевини Југославији!

Пише: Саша Недељковић, члан  Научног друштва  за  историју  здравствене  културе  Србије

 

  На Приморју су деведесетих година 19 века откривена два споменика : Качићев у Макарској и Гундулићев у Дубровнику. Дубровачка омладина предложила је подизање споменика Гундулићу почетком 1880. са жељом да буде откривен на 300 годишњицу рођења Ивана Гундулића. Општинско веће је исте године именовало Одбор за подизање споменика. У Одбору су били Медо Пуцић (председник), Перо Будмани, Иван Антун Казначић, Мато Водопић и Луко Зоре. Споменик није био довршен до годишњице рођења Гундулића, него 1893. (1) Споменик Качићу у Макарској откривен је 1890. Вођа Народне хрватске странке, Михо Клаић писао је Перу Чингрији да би било најбоље када би народњаци из дубровачког окружја сви заједно допутовали „посебним паробродићем” на прославу. На пароброд „Дубровник” укрцали су се 25 августа 1890. учесници прославе који су себе сматрали Хрватима из Дубровника, Жупе дубровачке, Конавала, Ријеке дубровачке и са околних дубровачких острва. Било је адвоката, лекара, свештеника, професора,

учитеља, радника, сељака и рибара, све заједно преко 70 особа. Са њима је путовала и дубровачка Народна глазба. Са њима био је и Чех историчар Константин Јиречек. Међу путницима био је Франо Супило. У Макарској омладина је клицала Анти Старчевићу а против Штросмајера. Луко Зоре је писао да се због тих узвика против Штросмајера покајао што је пошао у Макарску. (2)

У Дубровнику  је од 1890. била на  власти коалиција  Срба и аутономаша.  Супило сеповодом споменика Гундулићу  у име хрватских напредњака жалио да је „опћина у овом послу са нашом странком презрењем поступала”. Размишљао је да ли да Хрвати учествују у прослави :  „ Наше отсуће учинило би такође велики дојам, из старе републике не би нико дошао јер ван града Дубровника једва ћете наћи 30-40 Срба, те би тако свечаност сачињавали само Власи и влашки калуђери и попови из Боке, Херцеговине, Црне Горе, а који би дошао и из Србије. Ово би јако дјеловало на наше пучанство.”

На чело Одбора за свечаност око откривања споменика био је племић Мариница Ђорђић, зет Меда и Ника Пуцића. Откривање је било део видовданских свечаности од одржаних од 25 до 27 јуна.  Споменик је  открио градоначелник гроф Франо Гондола 26 јуна 1893. Било је положено више од сто венаца. Венац је послао и краљ Александар Обреновић. Присуствовало је мноштво гостију, међу којима песник Јован Јовановић Змај. Са хрватске присуствовали су Фрањо Рачки и Јосип Франк. Франк је  изјавио да је дошао освојити Дубровник. Јеремија Митровић је проценио да је на прослави било око 4.000 Срба. Међу масом света долазило је и до физичких обрачуна. Касније Срби су колективно посетили и положили венце на  гроб Меда Пуцића, на гробљу св. Михајла. (3) Приликом прославе било је на хиљаде присутних из свих српских и хрватских крајева, укључујући угледне личности из Београда и Загреба. (4)

Као пример са српске стране наводимо : Српско которско певачко друштво „Јединство“ учествовало је на величанственој прослави откривања споменика Ивану Гундулићу у Дубровнику 1893. Заједно са „Јединством“ била су и друга бокељска друштва. Пишући о историји  Српске Народне Гарде из Котора Васко Костић је истакао : „Ловоров венац са тробојном траком и натписмо „Српска Народна Гарда српском пјеснику Гундулићу“ био је на слави Гундулићевој ношен од Илије Л. Ђивановића, који је Гарду на тој свечаности и заступао. Том пригодом представио се је Франу Гондоли, који се Гарди захвалио“ (5).

После ослобођења и уједињења 1918. за национална друштва (српска и југословенска) посета и полагање венаца на Гундулићев споменик био је део њихових прослава.  У Дубровнику  је 1923. био одржан Соколски слет жупе Мостар  у знак сећања на 30-годишњицу открића Гундулићевог споменика. На слету су учествовала соколска друштва из Автовца, Гацка, Невесиња, Мостара, Коњица, Чапљине, Љубушког, Стоца, Метковића, Јањине, Потомља, Корчуле, Велелуке, Требиња, Билеће, Цетиња, Подгорице, Котора, Рисна, Ђеновића, Тиват-Ластве, Херцегновог и Опузена. (6)   Соколи су заједно са војском дошли пред споменик Ђива Франа Гундулића.  Испред споменика говорио је дон Нико Ђивановић. После говора положен је ловор венац. (7) Нараштајски слет Соколске жупе Алекса Шантић одржан је у Дубровнику 2 и 3 јуна 1928. Слету су присуствовали чланови жупе „Војвода Хрвоје” (Сплит) и жупе „Његуш” (Цетиње). Било је око 1.000 учесника. Соколска поворка дошла је до Гундулићева споменика, где су положили венац. Испред споменика говорили су старешина жупе Мостар, Чеда Милић и Јосип Јерас у име Југословенског Соколског Савеза. (8)

У Дубровнику је  1938. свечано обележена двадесетогодишњица Уједињења.  Прослава Дана Уједињења 1938. била је и прослава 20 година Југославије. Поред дубровачких националних друштава суделовале су и све соколске чета из околине Дубровника. На дан Уједињења Дубровник је освануо у свечаном руху искићен заставама и зеленилом. Наредба Мачекова да се за овај дан не вешају заставе игнорисана је. Фрањевци су наредбу послушали, заставу су били извјестили па је скинули. Већ раним јутром стизале су соколске чете из дубровачких села. Чете су биле претежно у народној ношњи. Доста их је дошло па су са својим заставама, музикама и чланством били запажени на дефилеу. (9)  Упркос ружног времена чете су дошле са 250 чланова са заставама. Соколска чета са Мљета телеграфисала је да су 94 члана чекала да дође брод али због невремена брод није пристао у луку Совру. Дан уједињења 1 децембар освануо је тмуран али без кише. Пуцњава лумбарда са тврђава ујутро најавила је свечаност. Соколске музика из Дубровника и Орашца обилазиле су град. Након благодарења по црквама сврстала се поворка пред двором. Прво музика и заставници па за њима разне категорије сокола, Нова Југославија са 120 чланова, и грађани. Поворка је кренула према вратима од града где је чекала постројена чета војске. (10)  Спомен–плоча соколима, палим за част и величину Отаџбине, откривена је међу градским вратима од Пила, на мјесту одређеном за спомен–плоче. Маса света поздравила је свечани моменат клицањем жртвама за слободу. После  је положен венац на споменик Ивана Гундулића поводом 300–годишњице његове смрти. (11) У чланку  Прослава Дана Уједињења у Дубровнику” у часопису  Књига за соколско село” Д. Рајачић истакао је  :  „Овогодишња је прослава надмашила много других те је расположење било потенцирано и оживљено овим радом соколског друштва. На многим грађанима видјеле су се сузе радоснице које говораху : „Напријед тако, водите нас срећи и величини наше лијепе Отаџбине Краљевине Југославије”. (12)

Док је Франо Супило са хрватске стране настојао да умањи број Срба католика у Дубровнику и околини приликом свечаног откривања споменика Качићу у Макарској из Дубровника је пошло је бродом више од 70 особа које су себе сматрале Хрватима. Са њима је путовала и градска музика из Дубровника, као и Луко Зоре који је себе сматрао за Србина католика али је остао у народној странци када су Срби иступили. Заједно са Хрватима бродом је путовао и истакнути чешки историчар Јиречек. Споменик Гундулићу у Дубровнику 1893. открио је градоначелник Франо Гондола  који је био на челу  коалиције Српске народне странке и аутономаша у Дубровнику. Насупрот Супилу Аутономаши су сматрали да су Срба у Дубровнику има довољно да са њима праве коалицију.

После Првог светског рата српска и југословенска друштва полагала  су венце на споменик Гундулићу приликом прослава и слетова. Обележавала су и 30-годишњицу открића споменика и 300-годишњицу Гундулићеве смрти. После стварања Бановине Хрватске 1939. власти ХСС настојале су да забране српским и југословенским друштвима прославе и полагања венаца пред спомеником Гундулићу.

 

Напомене  :

  1. Никола Тоља, „Дубровачки Срби католици истине и заблуде”, Дубровник, 2011, стр. 204, 205, 206;
  1. Иво Перић, „Дубровчани на прослави открића Качићева споменика у Макарској 1890. године”,  „Дубровник”, Дубровник, бр. 3/4- 1990, стр. 123, 124;
  1. Никола Тоља, „Дубровачки Срби католици истине и заблуде”, Дубровник, 2011, стр. 204, 205, 206;
  2. Никола Тоља, „Дубровачки Срби католици истине и заблуде”, Дубровник, 2011, стр. 124;
  3. Васко Костић, „Српска народна гарда Котор 1860“, Цетиње 1990, стр. 142–143;
  4. Управни одбор, „Соколски Слет Жупе Мостар у Дубровнику”, „Југословен”, Дубровник, 3. марта 1923, бр. 42, стр. 3; „Споменица 25. година соколског рада у Дубровнику”, Соколско друштво Дубровник, Дубровник, 1929, стр. 60, 61;
  5. „Жупа Мостар“, „Соколски гласник“, Љубљана 1. јула 1929, Год.XI, бр.13, стр.12; „Споменица 25. година соколског рада у Дубровнику”, Соколско друштво Дубровник, Дубровник, 1929, стр. 62, 63;
  6. „Споменица 25. година соколског рада у Дубровнику”, Соколско друштво Дубровник, Дубровник, 1929, стр. 77, 78, 79, 80, 81, 82, 87;
  7. „Уз прославу 1 децембра“, „Дубровник”, Дубровник, 26 новембра 1938, бр. 47, стр. 4; „Дан Уједињења”, „Дубровник”, Дубровник, 3 децембра 1938, бр. 48, стр. 3;
  1. Д. Рајачић,  Прослава Дана Уједињења у Дубровнику”,  Књига за соколско село”, Мостар  1939, бр. 1-2, стр. 32, 33;
  1. „Уз прославу 1 децембра“, „Дубровник”, Дубровник, 26 новембра 1938, бр. 47, стр. 4; „Дан Уједињења”, „Дубровник”, Дубровник, 3 децембра 1938, бр. 48, стр. 3;
Подијели на друштвеним мрежама

Слични чланци

КОНАЧНО: Нова српска демократија одлучила да се поздрави са антисрпским “Вијестима”!

ЈАКОВ ЗАГОНЕТАН КАО СВЕТО: Грађани су рекли своје, шта – Бог те пита!

КУРТИ СВИРА ПО МОНТЕНЕГРИНСКИМ НОТАМА: Србија сања уједињење Срба и распад БИХ, Црне Горе и Косова*!

Друштвене мреже

Најчитанији чланци

odstupanje-Zidani-most

ИДЕОЛОШКЕ МАГЛЕ: Четничко Антисрпство лидера странке испод цензуса!

bajo-stanisicu

ПОГИБИЈА ПУКОВНИКА БАЈА СТАНИШИЋА

radivoje

ИЗА СЦЕНЕ: Академик Радивоје Беровић – “Сјен српског Скадра”!

vranes

ВРАНЕШАНИ УПОЗОРАВАЈУ: Поједини медији на туђој несрећи скупљају политичке поене, Дарко и Јасмин нијесу се оглашавали када су Маџгаљи убијени!

kos2

У БУКУРЕШТУ СРПСКА АТМОСФЕРА: Фудбалери Косова* напустили терен након што су навијачи скандирали “Србија, Србија”!