ДРУГА изборна скупштина Савеза Срба из Црне Горе одржаће се у недељу (17 сати) у београдској Општини Стари град. Чланови удружења основаног пре четири године по благослову митрополита Амфилохија сумираће постигнуте резултате, а после радног дела биће премијерно приказан документарни филм “Црна Гора, међа истине и лажи”.
– Филм говори о преломним тренуцима у историји Црне Горе – каже за “Новости” професор Жељко Чуровић, председник Савеза Срба из Црне Горе, о 1918. и великој народној скупштини српског народа у Подгорици, ко смо били пре 1918. а ко после 1948. године. Део филма је посвећен капели на Ловћену, како ју је обновио краљ Александар и како су је срушили комунисти. То проклетство нас још погађа.
– Сви посланици су 1918. гласали за уједињење Србије и Црне Горе под круном Карађорђевића. Мада поједини Црногорци говоре другачије, интересантно је да су и “зеленаши” и “бијелаши” били за уједињење. Разлика међу њима је била у томе што су “бијелаши” били неспорно за уједињење, а “зеленаши” су захтевали да Црна Гора као суверена држава учествује у преговорима са Србијом. Велике силе, међутим, нису дозвољавале Црној Гори да учествује, јер је краљ Никола 1916. отишао из земље када је потписана капитулација. У Црну Гору је ушло само 500 Срба са савезничким трупама, а данашњи Монтенегрини хоће то да прикажу као окупацију.
Чуровић пита кога су могле савезничке трупе да окупирају ако су ушле да прогнају окупатора.
– Да ли су то Црногорци прихватили окупаторску чизму и под њом хтели да живе или је нешто друго у питању? У филму се разгрће вео и са 1948. године, која није препозната само по Инфомбироу и Голом отоку, него и по декрету Блаже Јовановића којим је проглашена црногорска нација.
Чуровић каже да је последњих деценија Србима у Црној Гори теже него у доба комунизма. Зато су се и окупили.
– Наш циљ је да заштитимо идентитет српског народа ма где да се налазио. У Црној Гори смо грађани другог реда, без икаквих права. Прихватају нас као странце, на очевину плаћамо порез као странци, не можемо да гласамо, да изађемо на референдум, да одлучујемо о важним питањима за све нас. За разлику од нас и Албанци, и Бошњаци, и Хрвати, који су на истој позицији, имају иста права као остали грађани Црне Горе. Ми само тражимо да смо равноправни.
У време борбе за српске светиње у Црној Гори, Савез је организовао велику ауто-литију од Београда до планине Јабука, код Пријепоља. Организовао је и јавне скупове са студентима Правног факултета. Савез је организовао и донаторско вече за обнову манастира Превлака и помоћ угроженима на Косову и Метохији. По благослову митополита Амфилохија, основана је фондација. Амфилохије им је тада поручио да се нада да ће имати што више чланова и да ће бити једно срце и једна душа.
Савез под своје окриље прима све Србе из Црне Горе и њихове потомке. По последњем попису, у Црној Гори је 28,7 одсто становништва српске националности.
– Срба је доле много више – каже председник Савеза. – Не знам колики је тачан број Срба црногорског порекла у Србији. Ако гледамо до трећег колена, мислим да имамо три Црне Горе у Србији. Многи родитељи децу бесплатно школују у Србији. Погађа ме то што тамо пишу да су Црногорци, а овде да су Срби.
Идеја чланови Савеза Срба из Црне Горе имају много. Неке од њих су реализовали, упркос скромном буџету. Своје просторије у Београду још немају, али ће ускоро имати сајт, где ће моћи да се упишу сви Срби рођени или пореклом из Црне Горе.
Извор: новости