Њ.К.В. Престолонаследник Александар и Принцеза Катарина присуствовали су у Лондону крунисању Њихових Величанстава Краља Уједињеног Краљевства и осталих Крунских земаља Комонвелта и Краљице Камиле, које је одржано у суботу 6. маја, у Вестминстерској опатији.
Дан раније, у петак 5. маја, Њихова Краљевска Височанства су присуствовали формалном пријему за краљевске породице и шефове држава који су Краљ и Краљица приредили у Бакингемској палати.
Крунисање је значајна свечаност за уставне парламентарне монархије, то није обична прослава, већ представља догађај од највишег државног значаја и пре свега важну верску церемонију. Као историјско поређење са Србијом, веома је слично крунисању Краља Петра I које је обављено у Саборној цркви у Београду, уз миропомазање у манастиру Жича. Због тога се крунисање монарха Уједињеног Краљевства и врши у Вестминстерској опатији, једном од најважнијих храмова у Енглеској.
-Крунисање мог ујака, Краља Чарлса III, био је веома важан догађај, заиста импресивна верска церемонија и били смо дирнути и почаствовани што су нас замолили да присуствујемо. Ипак, немогуће је било избећи да наше мисли и емоције не буду са жртвама страшних трагедија које су се догодиле у Србији, и њиховим ближњима, што се дубоко урезало у срца свих нас. Туга за изгубљеним животима ће трајати вечно, Србија се никада неће у потпуности опоравити од тих ужасних догађаја. Молимо се Господу за покој душа преминулих и утеху њиховим породицама. Чланови краљевских породица и други светски лидери које смо срели изразили су нам искрено саучешће и замолили нас да га пренесемо народу Србије. Монарх у уставној парламентарној монархији увек мора бити у служби свог народа, а крунисање је један од важних корака које он предузима на овом путу вршења дужности наслеђених од његових претходника. То је највиши залог части који полаже пред Богом и својим народом, а који представља ослонац његове службе, рекао је Њ.К.В. Престолонаследник Александар.
Крунисање Краља Чарлса III било је јединствен догађај јер су многи нови детаљи уграђени у вековну традицију, одајући почаст свим грађанима Уједињеног Краљевства и Комонвелта, њиховим различитостима и културама. То је такође било прво крунисање у историји коме су присуствовали други монарси шефови држава и остали чланови краљевских породица изван Велике Британије.
Церемонија крунисања почела је поворком у којој су Краљ и Краљица дошли од Бакингемске палате до Вестминстерске опатије. Њихова Величанства су ушла у цркву, а претходиле су им процесије које су чинили верски поглавари и представници различитих религија, као и представници нација и држава Комонвелта. Највиша политичка личност у Уједињеном Краљевству, премијер Њ.Е. господин Риши Сунак, такође је учествовао у церемонији. Црквену службу обавио је кентерберијски архиепископ Џастин Велби. Музику за церемонију одабрао је лично Краљ, а у избор је била укључена и грчка православна музика, у знак сећања на Краљевог оца, покојног Војводу од Единбурга, Принца Филипа.
Краљу и Краљици су у кључним тренуцима церемоније уручене регалије – круне, шар и жезла – које симболизују различите аспекте дужности и одговорности монарха. Церемонија се састојала од пет фаза, од којих је свака део важне традиције и носи своју симболику. После црквене церемоније, Краљ и Краљица су се заједно са осталим члановима британске краљевске породице вратили у Бакингемску палату и изашли пред народ, на чувеном балкону.
Заједно са Краљевским паром Србије, крунисању су присуствовале краљевске породице Европе и света: Њ.В. Краљ Карл XVI Густав и Њ.К.В. Престолонаследница Викторија од Шведске, Њ.В. Краљ Филип и Краљица Матилда од Белгије, Њ.В. Краљ Фелипе VI и Краљица Летиција од Шпаније, Њ.В. Краљ Вилем-Александар и Краљица Максима од Холандије, Њ.К.В. Престолонаследник Хакон и Принцеза Мете-Марит од Норвешке, Њ.К.В. Престолонаследник Фредерик и Принцеза Мери од Данске, Њ.Ц.В. Престолонаследник Фумихито и Принцеза Кико од Јапана , Њ.С.В. Принц Алберт II и Принцеза Шарлен од Монака, Њ.К.В. Велики Војвода Анри и Велика Војвоткиња Марија Тереза од Луксембурга, Њ.К.В. Наследни Принц Алојз и Наследна Принцеза Софија од Лихтенштајна, Њ.В. Краљ Абдулах II и Краљица Ранија од Јордана, Њ.В Краљ Мохамед VI од Марока, Њ.В. Султан Брунеја Хасанал Болкиах ибни Омар Али Саифудиен III, Њ.В. Краљ Малезије Абдулах од Паханга, Њ.В. Емир Тамим бин Хамад Ал Тани од Катара, Њ.В. Емир Мохамед бин Рашид Ал Мактум од Дубаија, Њ.В. Краљ Џигме Кетсун Пема од Бутана, Њ.В. Краљ Ваџиралонгкорн и Краљица Сутида од Тајланда, као и Њ.В. Чувар Круне Румуније Маргарета и Њ.К.В. Принц Раду, Њ.В. Цар Симеон од Бугарске, Њ.В. Краљица Ан-Мари, Њ.К.В. Престолонаследник Павлос и Принцеза Мари-Шантал од Грчке, као и многи други чланови краљевских породица.
