Пише: Иван Милошевић

Равна Гора – 8.мај! Падине Сувобора јуче су биле заковане маглом и кишом, али ни лоше вријеме није спречило поштоваоце Равне Горе и генерала Драже Михаиловића да буду на планини на којој је у мају 1941. године подигнут Трећи српски устанак! Магла која се јуче смјестила на Равној Гори као да је подсјећала на сву маглу и лаж које су комунисти ширили о Равној Гори и о свему што се мајских дана 1941. године дешавало на тој планини. Ни та лаж, густа као јучерашња густа магла над спомеником Дражи, црквом посвећеној Светом Георгији и Меморијалним центром, не може да сакрије истину да комуниста више нема као на гори листа, али да је четника и чувара равногорске идеје све више и да се из разних српских земаља током маја окупљају на Равној Гори да одају поштовање српском вожду и генералу – Драгољубу Дражи Михаиловићу! 

На свакој травки на овој планини може се прочитати мученичка историја Драже и његових војника и припадника ЈВуО. Крили су комунисти Равну Гору као змија ноге, током своје власти овај крај уназадили као да никада није постојао, поставили рампе,  оне буквалне, посебно оне идеолошке, у глави и срцу, све у намјери да Срби забораве Дражу, његове војводе и војнике! Залуд, Дража и његове присталице са свих страна српских земаља не заборављају Дражу, окупљају се током маја на Равној Гори, подижу шаторе и враћају се у вријеме када је ова планина била главно скровиште и уточиште непокорених официра краљевске војске за које није постојала  капитулације! И док се о Брозу и његовим комунистима, осим у окованим главама комуниста – Мохиканаца у Црној Гори, више не пјевају пјесме, на Равној Гори и након скоро осам деценија одјекују звуци равногорских пјесама и заклетви легендарном Чичи. Посљедњих деценија од када је на Равној Гори подигнут споменик Дражи, црква и меморијални центар у његово име, на обронцима Сувобора, у срцу Србије, окупљају се млади, обучени у Дражине одоре, да прославе славни мај славне Дражине војске! Тако је било и ове године.

До Равне Горе се може стићи са разних страна. Најчешће се крене од Чачка и то полуасфалтираном калдрмом, па онда вози тридесетак километара кроз плодни полупланински крај србијанских сељака. Негдје на пола пута, у Браићима, налази се и кућа гдје се Дража неколико пута сретао са Брозом, желећи да спријечи братоубилачки рат. Залуд! Тито и његови комунисти куповали су вријеме, али нијесу одустајали од своје замисли да револуцијом дођу на власт и знали су да ће им у томе најљући противници бити Дража и његови четници! Стога, борили су се против Драже до задњега, а кућа у Браићима свједочи да је могло бити другачије, али није и то вољом Тита! 

А на Равној Гори код споменика Дражи јуче су на стотине његових поштовалаца скидали капу и одавали поштовање његовом животу и дјелу. А о томе шта је Дража био и за шта се борио може се открити у Меморијалном центру “Равна Гора”. Под његовим крововима налази се огромна литература о ЈВуО, али и списак палих четника током Другог свјетског рата. У дјелу који се односи на ЈВуО у Црној Гори, на чијем челу су били генарал Блажо Ђукановић и мајор Павле Ђуришић, налази се и име мога дједе Милоша С. Милошевића, резервног капетана прве класе, кога је комунистички метак далеке 1945. године покосио у Словенији. Изузетно сам поносан што Меморијални центар на Равној Гори чува име мога дједе и што припада дјелу безгробне, јуначке Дражине војске заклете краљу и отаџбини! 

Након што је у цркви Светог Георгија одслужена литургија, на заравни Равне Горе окованој маглом, обучени у униформе српске војске, одржано је традиционално постројавање, а уз химну “Боже правде”, још једном је дата ријеч да се Дража, његови војници, а посебно његова идеологија утемељена на монархији, традиционалним вриједностима, култу породице и ваљаног домаћина, неће угасити! Напротив, сваког дана ће бити све јача и све јаче ће подсјећати Србе да без краља не ваља и да Србима нема помоћи док са врата не скину комунистички јарам! 

На Равној Гори јуче је био доста Срба из Црне Горе! Препознавали смо се по нагласку, руковали братском руком и стапали са осталим Србима који су дошли да се поклоне Чичи. У оближњој кафани, за столом и са војводама Милетом Павићевићем, Гигом Божовићем и Алексом Протићем, причали смо и Дражи, Равној Гори, али и садашњој Србији и Црној Гори. Као и јучерашња Равна Гора и над данашњом Србијом и Црном Гором густа је магла и Сунце се једва пробија. Група мала, Срба са свих српски страна, осјетила је јуче да једна од српских зора свиће на Равној Гори и да се одавде, са падина Сувобора, неким мистичним путевима шири добар глас да Дража умро није, док је нас, Србије, Црне Горе и Српске!

У том духу смо и отишли са Равне Горе. Знамо да су над Србима тешки облаци, да грми са свих страна, да смо можда и на кољенима, али да пропасти нећемо! Не дају да пропаднемо Дража и његова војска, српска монархија и српска задата ријеч на Равној Гори да за Србе не постоји капитулација! 

ПС. На Равној Гори и данас има сцена из филмова о четницима Вељка Булајића. Јуче ми се учинило да их је мање него претходних година и надам се да ће их бити све мање. ЈВуО никада није била онаква као што ју је Булајић приказао, али комунисти су сурово владали Србима више од пола вијека. Можда су били гори и од Турака и требаће још мало времена да се правилно схвати шта је био Дража, његова војска и покрет. Када се то схвати сигуран сам да на Равној Гори више неће бити сцена које не припадају тој планини и њеним хајдуцима!