Записник са суђења на Филозофском факултету, одржаног 4. јуна 1952. године. Оптужени Слободан Томовић избачен је са факултета по тужби Комитета комунистичке омладине на челу са Николом Милошевићем
САВЕЗ СТУДЕНАТА
КОМИТЕТ КОМУНИСТИЧКЕ ОМЛАДИНЕ ФИЛОЗОФСКОГ ФАКУЛТЕТА
ЗАХТЕВ
Тражимо да се Томовић Слободан, студент Филозофског факултета, искључи са факултета зато:
Што се кроз делатност Томовићеву на факултету и у приватном животу испољава непријатељски став према нашој земљи, нашим народима и изградњи социјализма.
Што је као студент, изучавајући филозофска дела, тежио да својим посебним погледима да један скроз фашистички и реакционарни облик и да те своје погледе наметне и другима.
Што се са омаловажавањем изражавао о нашим државним и партијским руководиоцима, као и о дијалектичком и историјском материјализму.
Што је имао непристојан и омаловажавајући однос како према наставницима Универзитета, тако и према студентима.
Слободан Томовић је непосредно после ослобађања ступио у четнички одред, припадао је Равногорској омладинској организацији и због тог припадништва био је двапут хапшен, искључен је из Савеза студената због своје непријатељске делатности.
Председник Комитета комунистичке омладине Филозофског факултета
Никола Милошевић, с. р.
Београд, 17. мај 1952.
СУЂЕЊЕ НА ФИЛОЗОФСКОМ ФАКУЛТЕТУ У БЕОГРАДУ, 1952. ГОДИНЕ
Дисциплинско суђење одржано 4. јуна 1952. године у Београду. Оптужени – Слободан Томовић, студент друге године Чисте филозофије. Дисциплинску комисију Ректората Београдског универзитета сачињавају: проф. др Драгослав Тодоровић (председник), проф. др Радомир Алексић, Милош Рајачић (функционер омладинске организације), Сава Дутина (секретар – записничар). Процес се одвија без присуства јавности у једној од слушаоница Филозофског факултета.
Оптужницу против студента филозофије Томовића покренуо је Комитет омладине Филозофског факултета на челу са студентом Николом Милошевићем, секретаром Савеза комуниста Филозофског факултета. Сведоци на страни оптужнице су студенти филозофије: Никола Милошевић, Радован Влајнић, Бранко Пејић и Чедомир Кораћ. (Процес без прекида траје од 8-16 часова. Ово је скраћена верзија записника са суђења, прим. ур.)
ПРОФ. ДР ДРАГОСЛАВ ТОДОРОВИЋ: Друже Томовићу, јесте ли разумели оптужницу?
СЛОБОДАН ТОМОВИЋ: Разумео сам!
ПРОФ. ДР Д. ТОДОРОВИЋ: Прихватате ли наводе оптужнице?
С. ТОМОВИЋ: Не!
ПРОФ. ДР РАДОМИР АЛЕКСИЋ: Не! Како то не?
С. ТОМОВИЋ: Оптужница је лажна као и сви њени наводи.
ПРОФ. ДР Д. ТОДОРОВИЋ: Како може бити лажна? То је Комитет омладине упутио дисциплинској комисији због ваших непријатељских изјава и делатности.
С. ТОМОВИЋ: У Комитету се налазе студенти који се од мене битно разликују у филозофским погледима, стога су моји противници и опоненти.
ПРОФ. ДР Д. ТОДОРОВИЋ: А зашто би Комитет био против вас мимо осталих студената?
С. ТОМОВИЋ: Немојте питати мене, већ колегу Милошевића.
ПРОФ. ДР Р. АЛЕКСИЋ: Пређимо на ствар. Оптужница Вас терети за непријатељску пропаганду.
С. ТОМОВИЋ: Најљубазније вас молим, господине професоре, реците шта се из мојих исказа или радњи може узети као непријатељство, уосталом – против кога.
ПРОФ. ДР Р. АЛЕКСИЋ: На часовима филозофске дискусије ви ширите међу студентима своја фашистичка уверења.
С. ТОМОВИЋ: Молим вас, наведите чињенице у вези са вашом тврдњом.
ПРОФ. ДР Р. АЛЕКСИЋ: У оптужници пише да читате углавном филозофа Ничеа и усвајате његове погледе.
С. ТОМОВИЋ: Тачно је. Читам Ничеова дела као и остале филозофе. То студирам, али какве везе ово има са фашизмом?
ПРОФ. ДР Д. ТОДОРОВИЋ: Има, има Томовићу. Ниче је идејни утемељивач фашизма. Хитлер је сабрана Ничеова дела послао на поклон своме пријатељу Дучеу. Треба ли бољи доказ.
С. ТОМОВИЋ: Такви детаљи нису битни за Ничеову филозофију. Ниче је, упркос свему, велики филозоф или тачније филозоф-уметник.
ПРОФ. ДР Р. АЛЕКСИЋ: Желите ли тиме да кажете како Маркс није филозоф, или да је бар мањи од Ничеа?
С. ТОМОВИЋ: Тиме ништа не тврдим. Понављам, дошао сам да студирам филозофију. Не прихватам напречац ничију теорију без обзира на њен ауторитет, ма то била и Марксова или Ничеова, како ви тврдите.
ПРОФ. ДР Р. АЛЕКСИЋ: Колега Милошевићу, покушајте да образложите Томовићева политичко-филозофска уверења.
НИКОЛА МИЛОШЕВИЋ: Томовић је један од бриљантних студената на Филозофској групи, али су његова схватања реакционарна, мрачна, а његов утицај на студенте више него штетан.
ПРОФ. ДР Р. АЛЕКСИЋ: Имате ли приговор Вашем колеги Милошевићу?
С. ТОМОВИЋ: То је његово виђење ствари. Али још нисам чуо доказе за оно што тврди колега Милошевић.
ПРОФ. ДР Р. АЛЕКСИЋ: Друже Милошевићу, шта је конкретно заступао Томовић у вашим филозофским дискусијама на Факултету?
НИКОЛА МИЛОШЕВИЋ: Па то, стално истиче Ничеов индивидуализам с циљем да умањи Марксов допринос теорији класне борбе и револуције. То је Томовићев индиректан напад на марксизам и склоност фашистичком погледу на свет.
ПРОФ. ДР Р. АЛЕКСИЋ: Шта кажете на ово оптужени Томовићу?
С. ТОМОВИЋ: Уколико сведок Милошевић унапред зна шта је у мојој души, онда је свака одбрана беспредметна. Шта значи индиректан напад на неку теорију или ауторитет који ту теорију заступа?
ПРОФ. ДР Р. АЛЕКСИЋ: Ми смо овде да установимо чињенице.
С. ТОМОВИЋ: Онда позовите сведока да се служи чињеницама, а никако претпоставкама.
ПРОФ. ДР Р. АЛЕКСИЋ: Друже Милошевићу, наведите неки конкретан пример Томовићеве фашистичке политичко-филозофске оријентације.
НИКОЛА МИЛОШЕВИЋ: У разговору са Томовићем споменуо сам Гебелсове речи „кад чујем реч култура машим се за револвер“.
ПРОФ. ДР Д. ТОДОРОВИЋ: И шта је Томовић на то казао?
НИКОЛА МИЛОШЕВИЋ: Није ништа рекао, само се задовољно осмехнуо.
ПРОФ. ДР Д. ТОДОРОВИЋ: И шта сте ви из тога закључили?
НИКОЛА МИЛОШЕВИЋ: Закључио сам да Томовић дискретно одобрава Гебелсов начин мишљења.
ПРОФ. ДР Р. АЛЕКСИЋ: Значи солидарисао се са…
НИКОЛА МИЛОШЕВИЋ: Није коментарисао. Прави марксиста би негативно тумачио контекст овога цитата.
ПРОФ. ДР Р. АЛЕКСИЋ: Оптужени Томовић, имате ли приговор сведоку?
С. ТОМОВИЋ: Све је тачно, осим претпоставке о мојему приватном унутрашњем расположењу. Мени не удара крв у главу кад чујем неки цитат. Због тога је изјава сведока ништавна.
ПРОФ. ДР Р. АЛЕКСИЋ: Ви се опет погрешно браните. Ево, нека каже сведок Кораћ шта сте говорили о Васојевићима.
ЧЕДОМИР КОРАЋ: Томовић је тврдио да су Васојевићи племе нордијског порекла.
ПРОФ. ДР Д. ТОДОРОВИЋ: Па да! То је једна позната расистичка теорија о нордијском пореклу Јужних Словена.
ПРОФ. ДР Р. АЛЕКСИЋ: Друже Кораћ, шта мислите с каквим циљем је Томовић у разговору истицао нордијски карактер племена Васојевића?
ЧЕДОМИР КОРАЋ: Мислим, да покаже како су Васојевићи елита у српству, слично Немцима у Европи.
ПРОФ. ДР Р. АЛЕКСИЋ: И, наравно, тиме оправда фашистички четнички покрет у Васојевићима.
ЧЕДОМИР КОРАЋ: Претпостављам да му је то био циљ.
ПРОФ. ДР Р. АЛЕКСИЋ: Оптужени Томовићу, имате ли приговор сведоку?
С. ТОМОВИЋ: Сведок не говори истину.
ПРОФ. ДР Р. АЛЕКСИЋ: Не вређајте човека. Он је Црногорац као и нас двојица, Томовићу.
С. ТОМОВИЋ: То не искључује служење неистином.
ПРОФ. ДР Р. АЛЕКСИЋ: Оптужени Томовић, друг Кораћ вас најбоље познаје, школски сте другови из никшићке гимназије.
С. ТОМОВИЋ: Никада нисмо били другови!
ПРОФ. ДР Р. АЛЕКСИЋ: Али због чега би друг Кораћ тврдио неистину? Реците слободно шта имате. Ево, и ја сам Васојевић из Анџелата код Андријевице.
СЛОБОДАН ТОМОВИЋ: Кораћ прима студентску помоћ коју одобрава сведок Милошевић. Реч је о партијском задужењу.
ПРОФ. ДР Р. АЛЕКСИЋ: То не може бити! Ви сте ипак нешто казали у вези са нордијским карактером Васојевића.
С. ТОМОВИЋ: Казао сам, али са другим циљем и у другом смислу од овога што сведок наклапа.
ПРОФ. ДР Р. АЛЕКСИЋ: Шта сте казали?
С. ТОМОВИЋ: Рекао сам да ПОСТОЈИ научна хипотеза да су неки грађани у околини Мојковца, антрополошки гледано, остаци Саса. Они су у вријеме краља Уроша радили као рудари у Брскову и тамо домицилирани.
ПРОФ. ДР Д. ТОДОРОВИЋ: Па то су Васојевићи!
С. ТОМОВИЋ: Нису! Брсково није у Васојевићима, мада тамо има досељених Васојевића.
ПРОФ. ДР Р. АЛЕКСИЋ: Добро, добро, оставимо то. Оптужница Вас терети за вређање комуниста.
С. ТОМОВИЋ: Не вређам никога, па ни комунисте.
ПРОФ. ДР Р. АЛЕКСИЋ: Шта кажете на ово, друже Влајнићу?
РАДОВАН ВЛАЈНИЋ: Јесте, вређао је све нас – све комунисте, назвао нас је „буздованима“.
ПРОФ. ДР Р. АЛЕКСИЋ: Је ли бар ово тачно, Томовићу?
С. ТОМОВИЋ: Није тачно! Дословно сам рекао „Где престаје логика, ту почиње буздован“. Ово се није односило на комунисте. То је реторичка фигура употребљена у филозофској расправи.
РАДОВАН ВЛАЈНИЋ: Јесте, јесте, друже председниче. Мислио је на комунисте. Тако он, уосталом, мисли. Сматра нас будалама!
ЧЕДОМИР КОРАЋ: (прискаче у помоћ Влајнићу) На Студентском конгресу у Загребу изнет је Томовићев случај пред другом маршалом. Случај је повезан са студентима Правног факултета Буилом и Јуришићем и њиховим непријатељским иступањем. Студентски лист је два пута о Томовићу негативно писао.
МИЛАН РАЈАЧИЋ: Да, да, писало је у Студентском листу о Томовићевим малограђанским изјавама око буздована.
С. ТОМОВИЋ: Уопште не знам ко су Буило и Јуришић. О догађају на Правном факултету прочитао сам из новина и са мном тај случај нема никакве везе.
ПРОФ. ДР Р. АЛЕКСИЋ: Томовићу, реците нам шта сте заправо мислили кад сте говорили о буздовану?
С. ТОМОВИЋ: Па, буздован је средњовјековно оружје. У говору има пренесено значење односи се на сједињену глупост и силу.
ПРОФ. ДР Р. АЛЕКСИЋ: На кога сте у конкретном случају циљали? Будите прецизни!
С. ТОМОВИЋ: Циљао сам на моје опоненте у филозофској расправи.
ПРОФ. ДР Р. АЛЕКСИЋ: Али то су све марксисти-комунисти. Њима сте то упутили.
С. ТОМОВИЋ: На такву подударност нисам мислио, господине професоре.
ПРОФ. ДР Д. ТОДОРОВИЋ: Овако безобразног човека у свом животу нисам срео. Па где Ви живите, Томовићу? Говорите као да сте пали са Марса. Ви не припадате нашој стварности, социјализму, нашем времену…
ПРОФ. ДР Р. АЛЕКСИЋ: Томовић је јавно нападао марксизам. Је ли тако, друже Милошевићу?
НИКОЛА МИЛОШЕВИЋ: Јесте! Говорио је да је марксизам теорија за прости народ.
ПРОФ. ДР Р. АЛЕКСИЋ: Шта кажете за изјаву сведока?
С. ТОМОВИЋ: Тачна је, али то је Маркс рекао.
ПРОФ. ДР Р. АЛЕКСИЋ: Како то – Маркс рекао!
СЛОБОДА. ТОМОВИЋ: Карл Маркс је написао – „Теорија кад овлада масама постаје материјална покретачка сила“, значи марксизам је теорија за масе или прост народ, ако вам то боље звучи.
НИКОЛА МИЛОШЕВИЋ: Сад сте се уверили, друже председниче, у Томовићеве политичке софизме. Он и дијалектику негира. Стога му није место на факултету.
ПРОФ. ДР Д. ТОДОРОВИЋ: Зар и дијалектику!
НИКОЛА МИЛОШЕВИЋ: Тврдио је да је Хегел рационалним поступком напросто измислио дијалектику. Рекао је како је дијалектика филозофска небулоза, конструкција којом се Маркс вјешто послужио да збуни ум и побрка мишљење људи ради лакше политичке манипулације.
ПРОФ. ДР Р. АЛЕКСИЋ: Томовићу, је ли заиста могуће да сте све ово о дијалектици говорили?
С. ТОМОВИЋ: Говорио сам, али то је истина. Дијалектика је обична софистика, интелектуална превара којом се помоћу ауторитета филозофије политички манипулише. Показује се како иста ствар истовремено може бити и не бити оно што јесте. То је у суштини лажна метода.
ПРОФ. ДР Д. ТОДОРОВИЋ: Питам се јесте ли ви уопште нормалан човек! Па ви сте… ви сте обична звер.
С. ТОМОВИЋ: И ја се то питам с обзиром на околности којима сам изложен. Само не заборавите, господине професоре, говорим и мислим у оквиру своје филозофске слободе, политички сам незаинтересован и не можете ми судити.
ПРОФ. ДР Р. АЛЕКСИЋ: Ви политички незаинтересовани! Ви се и те како бавите политиком. Сви су ваши ставови политикански. Ви негирате наш развитак, изградњу и напоре радних људи.
С. ТОМОВИЋ: Грешите, господине професоре. Ја уважавам све људске напоре и сваку изградњу, што да не?
ПРОФ. ДР Р. АЛЕКСИЋ: Ви опет у вашем маниру. Говорите као да сте Енглез, а не човек уклопљен у нашу стварност, саживљен са нашим људима, са изградњом социјализма.
С. ТОМОВИЋ: Чини ми се да говорим јасно, господине професоре. Говорим српским језиком за који сте ви стручњак. Како бих другачије изразио своју сагласност са државом и њеним законима.
ПРОФ. ДР Р. АЛЕКСИЋ: Ваше уважавање нама није потребно. Ви цинично исмевате нас и све наше напоре. Ево, у оптужници стоји да потцењујете друга Ђиласа.
С. ТОМОВИЋ: Није тачно, никога не потцењујем!
ПРОФ. ДР Р. АЛЕКСИЋ: Реците му, друже Кораћ.
ЧЕДОМИР КОРАЋ: Томовић се увек намршти кад се поведе реч о другу Ђиду. Не одушевљава га разговор о Ђидовој интелигенцији и његовој теоријској поткованости. Он је, некако, изузетак међу студентима.
С. ТОМОВИЋ: Вас занимају, значи, моје спољашње гримасе у присуству провокатора типа Милошевића, Влајнића и Кораћа. О Ђиласу нека историја даде суд, не ја.
ПРОФ. ДР Р. АЛЕКСИЋ: О другу Ђиду историја је већ дала суд, али се Вашој тврдоглавости не може ништа… Друже Пејићу, ви се највише дружите са Томовићем. Реците, помогните нам! Шта Томовић политички мисли о социјализму, револуцији, комунистичкој будућности човечанства!
БРАНКО ПЕЈИЋ: Дружим се са Томовићем прилично дуго, али он никад не говори о политици, само о филозофији.
ПРОФ. ДР Р. АЛЕКСИЋ: Како то ништа не каже, човече, сви сведоци осим вас истичу његове назадне погледе.
НИКОЛА МИЛОШЕВИЋ: (обраћа се Пејићу) Нисмо се тако договорили, друже Бранко. Мени си друкчије причао о Томовићу.
БРАНКО ПЕЈИЋ: (замуцкујући) Па да, може се индиректно говорити о Томовићевим назадним политичким ставовима у смислу како сте ви истакли. Али он чита само филозофске књиге.
ПРОФ. ДР Р. АЛЕКСИЋ: Које филозофе? Поред Ничеа, наравно.
БРАНКО ПЕЈИЋ: Чита Бергсона, Лајбница, Канта. Нарочито Канта! Професор Недељковић га је назвао неокантовцем!
ПРОФ. ДР Д. ТОДОРОВИЋ: Ух, ух, ух, све најопскурније филозофе. Све саме идеалисте, мрачњаке, метафизичаре!
ПРОФ. ДР Р. АЛЕКСИЋ: А зашто га је професор Недељковић назвао неокантовцем?
БРАНКО ПЕЈИЋ: Томовић је са професором водио спор, онако у заносу, студентски.
ПРОФ. ДР Р. АЛЕКСИЋ: А је ли се још са неким на катедри Томовић спорио?
РАДОВАН ВЛАЈНИЋ: Јесте, са Михаилом Марковићем и Андријом Стојковићем око смисла дијалектике. Са професором Вељком Кораћем направио је инцидент.
ПРОФ. ДР Р. АЛЕКСИЋ: Какав инцидент?
РАДОВАН ВЛАЈНИЋ: Казао је у лице професору да не зна филозофију и да је друг Кораћ овде по задатку.
ПРОФ. ДР Р. АЛЕКСИЋ: Је ли то тачно Томовићу?
С. ТОМОВИЋ: Тачно је, Кораћ не зна филозофију, осим марксизма и нешто Хегела.
РАДОВАН ВЛАЈНИЋ: То није све! Иза ставова Томовића открили смо једног информбировца, Чеда Радуловића. Њега смо на партијском састанку раскринкали. Бранио је Томовића.
ПРОФ. ДР Д. ТОДОРОВИЋ: Па да, логична је веза између четника и информбироваца.
С. ТОМОВИЋ: Не инсистирајте на тој вези. Стаљин и Москва су увијек за мене били знамење тираније. Што није са вама случај. До јуче сте се заклињали у Стаљина. Био вам је замена за Бога.
НИКОЛА МИЛОШЕВИЋ: (Упада у реч) Томовић није информбировац. Он не воли Москву, али са другачијих позиција од наших комунистичких.
ПРОФ. ДР Р. АЛЕКСИЋ: Реците нам, друже Пејићу, зашто сте се толико дуго дружили са Томовићем кад сте се уверили у његове назадне идеолошке погледе?
БРАНКО ПЕЈИЋ: Импоновао ми је као интелектуалац, мада признајем да је то све некако било изван времена. Другови су ми на то скренули пажњу.
ПРОФ. ДР Р. АЛЕКСИЋ: У оптужници се наводи да сте ви, друже Томовићу, после ослобођења као средњошколац два пута хапшени због ваших политичких ставова.
С. ТОМОВИЋ: Три, а не два пута. Два пута сам суђен од стране редовних судова. Први пут, као шеснаестогодишњак, одговарао сам пред војним дивизијским већем, али то нема никакве везе са филозофијом.
ПРОФ. ДР Р. АЛЕКСИЋ: Све се, дакле, уклапа. Све коцкице су на броју.
С. ТОМОВИЋ: А шта се то уклапа, господине професоре?
ПРОФ. ДР Д. ТОДОРОВИЋ: Не можете ви нама постављати питања. Можемо ми вас и под кривичну одговорност, не само дисциплинску.
С. ТОМОВИЋ: Можете, али то сигурно нећете урадити.
ПРОФ. ДР Р. АЛЕКСИЋ: Како знате да нећемо?
С. ТОМОВИЋ: Ви сте професори универзитета, нисте полицајци.
ПРОФ. ДР Д. ТОДОРОВИЋ: Ми смо професори универзитета, али ви сте непријатељ каквог до сада у нашој пракси нисмо видели.
ПРОФ. ДР Р. АЛЕКСИЋ: Оптужени Томовићу, имате ли шта да кажете у завршној речи, што ће вам олакшати положај пред Комисијом?
С. ТОМОВИЋ: Ништа нарочито! Кад право размислим, ви и нисте неки суд у пуном смислу речи.
ПРОФ. ДР Р. АЛЕКСИЋ: Шта кажете? Како нисмо суд? Узећемо у обзир ваше увреде. То ће се Вама грдно осветити. (Виче) Вама ће се осветити Ваша дрскост и безочност.
С. ТОМОВИЋ: Немојте ме плашити, земљаче и професоре Алексићу. Ви нисте суд већ трансмисија режима, средство једне политике која је одлуку унапред донела. Знајте, не рачунам са чињеницом да смо нас двојица земљаци из Васојевића.
ПРОФ. ДР Д. ТОДОРОВИЋ: Процес је завршен Томовићу. Можете сутра доћи у Ректорат да се упознате са одлуком.
С. ТОМОВИЋ: То није суђење већ судска фарса, господо професори! Од вас сам пуно млађи и неће Вам ово ићи у прилог, бар не као људима од науке.
ДИСЦИПЛИНСКА КОМИСИЈА ЗА СТУДЕНТЕ ПРИ РЕКТОРАТУ УНИВЕРЗИТЕТА У БЕОГРАДУ
Дисциплинска комисија за студенте при Ректорату Београдског универзитета, састављена од др Драгослава Тодоровића, ванредног професора Економског факултета – као председника, др Радомира Алексића, ванредног професора – као члана, и Милоша Рајачића, студента Правног факултета, у дисциплинском предмету против Слободана Томовића, студента Филозофског факултета – филозофске групе друге године, рођеног 20. маја 1929. године, у Матешеву, Н.Р. Црна Гора – на састанку своме од 4. јуна 1952. године, размотрила је предмет дисциплинског прекршаја Слободана Томовића по оптужници Савеза студената Филозофског факултета, по завршеним саслушањима окривљеног и сведока – утврдила је да је окривљени крив за дисциплински прекршај из тач. 7 чл. 3. Правила о дисциплинској одговорности студената Београдског универзитета, па је, на основу чл. 1, 3, тач. 7 и чл. 4, 6, 9, 11, 14 и 16 Правила о дисциплинској одговорности
студената Београдског Универзитета, једногласно донела следећу
ПРЕСУДУ:
Окривљени Томовић Слободан, студент Филозофског факултета, Филозофске групе друге године, крив је за дела изражена у непријатељском ставу према нашој земљи, нашим народима и изградњи социјализма, вређању позива студената, непристојном односу према наставницима и Универзитету; у коришћењу студентског статуса за изучавање филозофије у крајње фашистичком и реакционарном облику, са жељом да се таквом филозофијом утиче на друге студенте – према томе на основу чл. 3, тач. 7 Правила о дисциплинској одговорности студената Београдског универзитета, КАЖЊАВА СЕ УДАЉЕЊЕМ СА ФАКУЛТЕТА ЗА ВРЕМЕ ОД ПЕТ ГОДИНА, сходно чл. 9 Правила.
Слободан Томовић (1929–2016). (Фото: вести.рс)
Дисциплинска комисија размотрила је акта претходног дисциплинског извиђања по овом предмету, извршила је саслушање окривљеног Томовић Слободана и сведока: Влајнића Радована, Милошевића Николе, Кораћа Чедомира и Пејића Бранка, по наводима оптужнице, као и суочења окривљеног са сведоцима по контрадикторним изјавама. Из саме одбране окривљеног, као и једнодушних исказа самих сведока, Комисија је стекла уверење да је окривљени заиста непријатељски расположен према нашем државном и друштвеном уређењу и да он својим ставом и својим личним „филозофским схватањима“ негативно утиче на околину и да му као таквом нема места на Факултету.
Против ове одлуке кажњени Томовић Слободан има право жалбе Универзитетском савету у року од осам дана од дана саопштења, односно уручења ове одлуке.
Председник Дисциплинске комисије
Д. Томовић, с.р.
Чланови Комисије
Рад. Алексић, с. р.
М. Рајачић, с. р.
Извор: стање ствари
