У петак 24. марта навршавају се 24 године од почетка агресија 19 држава НАТО-а на СРЈ, што представља међународни терористички акт без преседана, извршен без одобрења Савјета безбједности УН, противно Међународном хуманитарном праву и правилима ратовања, уз употребу забрањеног оружја, намјерно вођење рата против цивилног становништва и дивљачко разарање и трајно тровање животне средине убиственим осиромашеним уранијумом.
Мада неупоредиво мање него у Србији, у Црној Гори су бомбардовани војни и други циљеви и то:
▪ 24. 3. 1999, касарна ВЈ у Даниловграду, гдје је погинуо војник Саша Стајић из Београда; војни аеродром у Голубовцима, гдје је теже повријеђен један војник; радарско-комуникацијски објекат Ратне морнарице на брду Обосник у Боки Которској; радарски систем на Црном рту код Сутомора и кота изнад тунела Белведер код објекта Радио Бара, на улазу у барску општину;
▪ 15. 4. 1999. године, касарна „Шипчаник“ Тузи, гдје је погинуо водник прве класе ВЈ Мирослав Божовић;
▪ 30. 4. 1999. године, мост у Мурину, гдје су животе изгубили: дјеца Мирослав Кнежевић, Оливера Максимовић и Јулија Брудар и одрасли цивили Манојло Коматина, Милка Кочановић и Вукић Вулетић.
▪ 30. 5. 1999. године, рт Арза код Херцег Новог, на који је НАТО испалио око 300 пројектила са осиромашеним уранијумом.
По изјави америчког дипломате Ричарда Холбрука НАТО агресору је изузетно помагао црногорски предсједник Мило Ђукановић, а по изјави предсједника САД Била Клинтона, Ђукановић је тражио бомбардовање локација у Црној Гори. У сакривању тог нељудског дјела и државничког саучесништва у удруженом злочиначком подухвату над својом државом и народом, данас у црногорским уџбеницима историје нема ни једне ријечи о жртвама НАТО-а у Црној Гори.
Са ове временске дистанце јасно је да су ратови деведесетих били ратови за нестанак било каквог облика југословенске државе и против српског народа и Србије и Црне Горе у којима је оружаном сецесијом уз помоћ САД и ЕУ разбијена СФРЈ, подржана оружана побуна Албанаца на КиМ НАТО агресијом зарад стварања независне државе Косово на територији Србије и подржано раздруживање Државне заједнице Србија и Црна Гора зарад пројекта независне Црне Горе и њене евроатланске употребе. Невиђени, дрски притисци на Србију да призна независно Косово, погази свој Устав и прикључи се ратоборном евроатланском фронту против Русије посебно су интезивни ових дана.
У знак осуде наведеног насиља међународне заједнице и сјећања на саборце пале у ратовима деведесетих и све цивилне жртве Црне горе и Републике Србије, делегације бораца и породице палих бораца, уз подршку локалних самоуправа и грађана, ће у петак 24. марта са почетком у 11 часова положити цвијеће на споменике палим борцима у Никшићу, Мојковцу, Беранама, Андријевици, као и у Тивту по одржаном помену пострадалима у 9 сати у Манастиру Михољска Превлака.
Радан Николић, директор Удружење бораца ратова од 1990. године