‘-Не знам да ли се одлука Удружења новинара Црне Горе да ове године додјели награду Спутњику Србија може назвати храбром, али морамо ли баш НАТО и амбасадоре Квинте да питамо кога ћемо наградити, каже предсједник Удружења новинара Црне Горе Тихомир Бурзановић. Портал Спутњика је, истиче Бурзановић, најбољи ове године, јер мислимо да Спутњик и РТ имају мисију да покажу и другу страну истине и да саопштавају шта се и зашто догађа зу Украјини.

Недавно је на свечаности у Подгорици главној уредници Спутњика Љубинки Миличић уручена награда Удружења новинара Црне Горе за најбољи портал.

-Западна медијска машинерија је покренула своју причу и већ унапријед прогласила Русе за лоше момке, по њиховом старом рецепту, а Украјинце за добре момке. Нажалост, руководство Украјине је пристало на ту игру, имамо рат између два православна, словенска народа, и Запад само тестира стару замисао Бизмарка који је казао да Русију можеш побиједити само ако је посвађаш са Украјином. Ако читате само вијести које сервирају западни медији, а већина црногорских преноси само оно што им пошаљу извори са Запада, саму ту истину, ви не можете имати реалну слику шта се заиста догађа, а прва лекција у новинарству је да имате двије стране једне приче. Зато су Спутњик и РТ значајни. Знам много људи у Црној Гори који на својим мобилним телефонима имају апликацију портала Спутњик или Телеграм на коме могу читати вијести Спутњик, каже Бурзановић за Спутњик.

Он истиче да је разумио ријечи Љубинка Милинчић, која је примајући награду, честитала Удуржењу новинара ЦГ на храброј одлуци да Спутњику да награду, као подршку Удуружењу новинара Црне Горе.

-Ми смо се руководили тиме шта читаоци у Црној Гори воле да читају, а ја тврдим да многи отварају портал Спутњика, јер нигдје не могу прочитати сличне информације. Ми смо се такође одлучили да посмртно одликујемо и Дарију Дугину, која је трагично настрадала од руке терориста, само зато што је кћер познатог руског филозофа Александра Дугина, као и Игора Дамјановића, који извјештава са ратишта у Украијини. Споменицу смо дали Савезу новинара Русије, јер са њима ускоро треба и да потпишемо уговор о сарадњи и њихова делегација предвођена предсједником тог удружења Владимиром Соловјовом је била у Подгорици. Свечаности је присуствао и амбасадор Русије у Црној Гори Владислав Маслеников. Није на мени да оцјењујем да ли је то храбро, али ми смо тако одлучили да ове године дамо награде. Свјесни само да је Црна Гора у НАТО савезу, али морамо ли тај савез питати коме ћемо дати новинарске награде или би требало да питамо амбасадоре Квинте у Црној Гори? Наравно још десетак награда отишло је у руке и црногорских новинара, каже Бурзановић.

Наш саговорник истиче да Удружење новинара Црне Горе блиско сарађује са Удружењем новинара Србије, без чије подршке не би неке активности ни могли да споведу.

–Што се тиче медијске сцене у Црној Гори, она је у потпуности контролисана од стране западних центара моћи, осим портала ИН4С и Борбе. Српска телевизија је практично угашена, нема програма. Новинари у Црној Гори су подијељени у три удружења, наше је најстарије и најмногобројније, има преко 150 чланова. Проблем новинара у Црној Гори је лош финансисјки статус, многи раде за мале паре, приморани су да преживљавају, много тога није регулисано. У прошлости смо имали и нападе на новинаре. Срећом, држава је законски реагулисала ту област драконским казнама, тако да се надамо да ће тога у будућности бити све мање, али новинари се и даље не осјећају сигурно. Како је подијељена политичка сцена, тако су подијељени и новинари у Црној Гори, у зависности у коме медију раде, објашњава Бурзановић.

Анализирајући медијску сцену у Црној Гори, Бурзановић тврди да је она разорена, а да су то урадили власници медија, односно политичке структуре које стоје иза тих медија. Медијска сцена у Црној Гори, посебно штампани медији, одавно не би могли да постоје и функционишу да немају издашну помоћ државе која је у прошлој години износила 1,7 милиона евра.

–Тај новац кроз Фонд за медијски плурализам наметнула је ЕУ да би одржала постројење, у првом реду концерна Вијести, али и такозваних ‘бетон‘ медија, који су под контролом Мила Ђукановића и ДПС-а. Суморна је медијска сцена у Црној Гори без изгледа да може доћи до било каквог напретака, а камоли поштовања незавинсог новинарства. Сви медији које контролише влада Дритана Абазовића и Мило Ђукановић са ДПС-ом су извор невиђене мржње, која никада није била присутнија у Црној Гори, него данас, посредством тих медија. Умјесто да се угледају на рад, објективност и професионалност Спутњика, они врше притисак на владу да не издваја средства за све друге медије, осим за концерн Вијести, њихове сателите, и медије под политичким покровитељствоим Мила Ђукановића. Медијска сцена у Црној Гори је пропагандистичког карактера, а не објективног и професионалног новинарства, закључује Бурзановић за Спутњик.

Какав је однос државе према медијима, и удружењима новинара, најбоље говори примјер да су власнику телевизије Адриа, са националном фреквенцијом, забранили улазак у Црну Гору, чиме је био спријечен да дође у Подгорицу и да добије годишњу награду за медијски догађај године, музички фестивал „Наше море, наше скале” одржан прошлог љета у Херцег Новом – ријеч је о Братиславу Стоиљковићу.

Извор: спутњик