Пише: Иван Милошевић

Кад не знам шта ћу, прелистам портал “Аналитику”! Тамо има оно што ми треба, инспирације да не будем као они, односно као колумнисти поменутог портала. Тако млади, а већ превејани револуционари, пуни пламена слободе, 13-јулских ватри, Неретве, Сутјеске, Игманског марша, партизанске епопеје и ознашких парола!

За једног младог колумнисту са “Аналитике” крунски доказ за великосрпску окупацију Црне Горе, њено трпање у Београдски пашалук или круг “двојке” и наметање страног језика, традиције и историје, је календар са ликом Драже Михаиловића на никшићком базару! Када је то видио, младом колумнисти пукло је пред очима – то је то, то је заправо оно право, то је суштина, онтологија и метафизика, то је аксиома и логаритам сложених међунационалних међуцрногорских односа, то је коначна дефиниција монтенегринског погледа на свијет, његов кредо и смисао, његова алфа и омега, крај и почетак, дуга и хоризонт!

Дража на насловници календара на никшићком базару! Главни непријатељ црногорске и монтенегринске независности, њен рушитељ, тамничар и демон, њен гробар и лелекач, њена зла коб и ноћни кошмар! Монтенегринска независност и њени заговарачи повијају се пред налетом Драже са насловнице календара, падају на кољена, па наново устају, па падају, устају… Све тако док се на никшићком базару самоувјерено са насловнице календара смјешка вожд Трећег српског устанка, ђенерал и министар војни, коме се ни гроб не зна! Монтенегрини се плаше и мртвог безгробног генерала, плаше се његових безгробних војника и његове загробне војне силе, Сциле и Харибде! Ипад, подсјетник за обрађивача Дражиног календара – Дража је још 2015. године рехабиитован и враћена су му сва грађанска права, а суданија против њега током 1946. године проглашена је монтираним и идеолошким процесом. Стога је и Дража са календара, као попут других људи са календара! Не треба га се бојати! 

А одмах поред колумнисте испрепаданог насловницом календара, потурио се млади комуниста, пионир Титовог кова и соја, Пијадине боје косе и Ђиласовог брка, Ковачевићевог атеистичког хоризонта и Капичићеве удбашке визије и евровизије! Тјеши сабрата Андреја и каже да није све изгубљено, да их има и да ће их бити, да надолазе, устају из кафића и хаустора и хрле испред скупштине и куну се да петокрака неће пасти, да ће је када падне, поново подићи, да свијетли на крају тунела, обећава брда и долине, маршеве и колоне, побједе и заклетве…

Каже млади комуниста Титове провинијенције да су данас на улици хероји попут оних од 13. јула који су устали против окупатора. Подсјетник и дилема за младог комунисту! Да ли су 13. јула Црногорци устали само против окупатора или против и оних који су прогласили независну Црну Гору дан раније? Питање за незаборав, за Титов знак питања, за комунистичку питалицу и свезналицу, за идеолошку турбуленцију и химнистичку недоумицу. Шта у том 13, јулу значи Секула Дрљевић, његова данашња химна и са киме је Дрљевић правио независну Црну Гору, њену војску и узданицу? Питање над питањима, знак над знаковима, али залудни знак за залудне данашње патриоте, њихову идеологију и драматологију! 

И на крају млади Титов колумниста пита оне са оне стране шта бране и да ли уопште нешто бране или су издали све што се могло издати, продали што се могло продати и у у огласима окачили рекламу за куповину велеиздаје на тоне и мегатоне!

Уистину шта млади комунисти и колумнисти Титовог портала звани “Аналитика” данас бране? Није ваљда да су у борби са Дражом са насловнице календара на никшићком базару? И хоће ли у том боју побједити или претрпјети убједљив пораз? Ваљда схвате календаре, Дражу, Секулу и остале…

Вријеме истиче, а они још у Титовим марамама! И пеленама!