Гостујући у подцасту “На кафици с Маријом” који води и уређује Марија Шормаз, редитељ Емир Кустурица говорио је о родном граду Сарајеву, и шта је он, из његове перспективе, представљао некада, а шта данас.
На питање шта је његов проблем са Сарајевом, Кустурица је казао да је Сарајево један кланац који је форматиран за време отоманског освајања и то је било плодно тло, као и да га је касније надограђивала Аусторугарска.
–Он је био једно недоношче неуспелог брака Османилија и Аусторугара. Он је у том свом јаду и у тој својој беди изњедрио много добрих појава. Меша Селимовић је тамо написао своје романе, Иво Андрић је писао о Сарајеву, и ја сам неке филмове направио, али константни проблем у том граду је попут оне суре у Кур’ану где стално бележи губитке. И то је она филозофија где је ‘човек увек на губитку’, а тај град се најчешће зими буди у магли, остаје у тој магли која затвара поглед на видик, а при том нема индустрије по чему је карактеристичан. Сад остају те две улице и две стрмине које те воде према Сарајевском пољу у коме не видим да се развија смисао за друге народности осим за ту већинску, казао је Кустурица и наставио да објашњава како је већина наметнула своја правила мањини.
-Нема ту среће зато што се ту разумевање према другима претвара у борбу за надвласт, додао је Кустурица.
–Језик који се тамо практикује, како каже Данте Алигијери 1313, када није постојао италијански језик па се форматирао, он је рекао нек се узме област у којој се користи један дијалект у којој се користи највише књижевних дела, јер књижевна дела постају најбоље мерило тог језика. Ја нисам прочитао неке књиге које би могле да унапреде оно што се звало некад српски језик, а што је од доласка Аустрије па до друга Тита и уоквирења те нације, довело до отимачине и распарчавања српског језика на мноштво других, посебно укидања ћирилице. Нема ту среће зато што се ту разумевање према другима претвара у борбу за надвласт и мајоризацију као игре моћи које свугде постоје. И ту је тешко креирати уметност или нешто друго. Они су тамо добили поред Бошњака највише Арапа против чега ја немам ништа. Мислим да их је то следовало јер љубав према истоку их је и довела овде, а при том је отерала или су Срби добровољно отишли. Постоји тамо још шест баба и Марко Вешовић и не знам колико још Срба што је потврда нетолеранције, а не оно на шта се они позивају, закључио је Кустурица.