– Имао бих сто за вас, али нажалост нема ко да вам кува – рекао је власник једног ресторана у телефонском разговору, наводи њемачки медиј уз опаску да није ријеч о шали, јер у цијелој Њемачкој нема довољно кувара, куварских помоћника и конобара.

Радна снага, додаје даље, није проблем само у угоститељству.

– Возови се укидају, јер нема довољно машиновођа. На аеродромима се гомилају кофери, јер нема ко да их претовара. На безбједносним контролама људи губе живце, јер због предугих редова не стижу до својих авиона. Обданишта повлаче своје потврде о пријему дјеце, јер нема довољно васпитача – констатује Дојче веле.

У анкети њемачке Индустријске и трговинске коморе, која заступа интересе више милиона предузећа, 56 одсто фирми се жали да нема довољно радника и сматра да је то једна од највећих опасности за њихово пословање.

– Сада смо у релативно драматичној ситуацији коју смо већ одавно предвидјели – каже Херберт Брикер, професор на Институту за тржиште рада и изучавање занимања у Нирнбергу. Према његовим запажањима, сада се јасно примјећују демографске промјене.

Њемачка годишње изгуби око 350.000 припадника радно способне генерације. При томе ће демографски јаке генерације тек за неколико година отићи у пензију. Стручњаци попут Брикера рачунају да ће до 2035. године на тржишту рада владати мањак од седам милиона радника.

То је огромна рупа. Да би се она попунила, потребно је да у Њемачку долази, и у њој остане, око 400.000 досељеника годишње. Дојче веле предочава да се мисли на досељенике из земаља ван Европске уније. Стручњаци са академским образовањем од 2012. могу да долазе у Њемачку захваљујући такозваној “плавој карти ЕУ”.

У тексту се напомиње да је 2020. на снагу ступио и Закон о досељавању стручне радне снаге (ФЕГ) којим нису обухваћени само академски образовани имигранти. Али, он не дјелује као што се очекивало.

Херберт Брикер говори о разочарању и подсјећа да је 2020. у Њемачку дошло 30.000 радника из иностранства, али да је тада земљу и напустило 20.000 радника.

Њемачка влада сада хоће да реформише закон тако да се тржиште рада отвори и за раднике који немају потребну диплому или свједочанство – њима би требало пружити могућност да то добију у фирмама које их прихвате.

Њемачка је раније много полагала на “једнаку вриједност” диплома. То вријеме је прошло – сада ће приликом запошљавања фирме слободно процјењивати да ли је неко подесан или не, а диплома ће бити у другом плану.

Ствари ће се у пракси, међутим, и даље одвијати уз велике тешкоће. Чак и са радним уговором у џепу, и даље је тешко добити термин за вађење визе у њемачкој амбасади, каже адвокатица Бетина Офер, која савјетује предузећа која хоће да запосле раднике из иностранства, и додаје да провјера захтјева траје мјесецима.

– Власти стално гаје сумње да моји послодавци хоће некако да прошверцују странце у Њемачку и неће да схвате да послодавци траже радну снагу. Још увијек је потребно борити се против таквог става и потребна нам је промјена парадигме. Сваки радник који нам дође је добитак за нашу земљу – закључује Бетина Офер.

Извор: РТРС