Пише: Владимир Пребирачевић, директор Српско-руског центра “Мајак”
Долазак немачког канцелара Шолца у Србију након забране доласка авиона министра иностраних послова Лаврова у Београд требало је да појача утисак уједињене Европе на српско јавно мњење. Долазак Шолца преко Косова* је још један симболичан гест који је предходио отрежњујућој изјави за оне који као нису знали а то је да нема придруживања Европској Унији без признавања независтости Косова*.
Ово је директно изговорено од канцелара Немачке једне од најмоћнијих европских земаља а не од неког споредног европарламентарца који је небитан и у својој парохији. Јасно и директно као што то одликује Немце.
Истовремени одговор Александра Вучића је био помало изненађујући за многе. Председник Србије мало је ублаженијим тоном дао директно и недвосмислено до знања и Шолцу и свима другима да Србија размишља својом главом и да води рачуна о својим интересима. Санкције Русији нису интерес српске привреде, српског народа а ни српске државе у целини. Санкције се неће уводити јер још један параметар каже да то није ни политички добра прича а то је последње истраживање портала НСПМ Ђорђа Вукадиновића које је показало да се преко 87,2% становништва Србије противи уласку у НАТО, 84,7% становништва Србије противи признању Косова* у замену за чланство ЕУ и 82,1% становништва Србије противи увођењу санкција Русији.
То су све параметри који и на унутрашњем и на спољашњем плану одређују нашу политику која је избалансирана и која никога не ставља у повлашћен положај изузев саме Србије што је и логичан потез. Покушај притиска од стране највећег пословног партнера наше земље која је несумњиво Немачка да се ускладимо са политиком Европске Уније која нас тера да сами себи пуцамо у главу је у најмању руку непоштена. Али пошто поштења у геополитичкој арени нема као ни правде често, нисмо ту да кукамо али јесмо да подигнемо глас и да кажемо: јесте највећи економски партнер нам је Немачка али нам политички и безбедносно није. Наши стратешки партнери на пољу безбедности и политике су свакако Кина и Русија које су већ много пута доказали да су нам прави савезници. Интереси нам се поклапају па је то и логично али није логично да се ми повинујемо немачким и британским интересима а они највише раде против наших интереса у целом региону. Немојмо заборавити из чије све кухиње иду рецепти за рад против српског народа. Ту ни најмање не заборављамо на веома активне американце који су најчешћи покретач проблема у региону. Српски народ и Српска православна црква су свуда мета. Стотине различитих невладиних организација које се обилато финансирају са запада се утркују која ће бити сервилнија и понизнија радећи против српских интереса. У преношењу порука својих газда свакодневно можемо чути приче о малигном руском утицају а највише их шире они који се обилато наплаћују новцем оних који су сејали канцерогени осиромашени уранијум по нашим главама 1999.године и који су нам отимали Косово и Метохију.
Срби су постали изузетно алергични на овакве појаве а сваком ко и мало познаје особине српског народа зна да ми нећемо пристајати на уцене и ултиматуме. Нисмо ни 1914. год ни 1941. год ни 1999 год па нећемо ни ове 2022. године. Сада када Русија напокон креће о директну офанзиву против трулог запада на свим фронтовима ми Срби смо означени као њихови савезници. Најбитније на свету је сада притиснути Србију да уведе санкције Русији. То ништа неће значити руској економији али ће значити задовољењу хирова изкомплексираних европских политичара а ми ћемо само да потонемо и економски и морално. Били би смо убијени у сваком погледу.
Увођење санкција братској Русији би значило да Срби пристају да не постоје. Српски народ је уз своју руску браћу и на овај Дан државности који ће се у Русији славити 12. јуна а биће и прослава свих нас. Ми Срби знамо да слобода и правда имају своје излазеће сунце на истоку.
