– Награда Кустендорфа – „Дрво живота“ стварно ме изненадила. Узбуђен сам због сећања на некадашња дружења, пријатељства и са Кустурицом и са неким другим људима. И тако, прође ти живот… Имамо много заједничких искустава, дружења Кустурица и ја… Само одједном, човек види колико је година прошло, као да смо нешто изгубили између, а у свем овом хаосу изгубиш се и сам, нестају пријатељства, пријатељи, све се лабави, губи… А то је оно што држи човека, породицу…

Ово у разговору за „Курир“ каже Петар Божовић, легенда српске глумачке сцене. Причали смо јуче поподне на Мећавнику, где ће Божовић данас примити награду Филмског и музичког фестивала „Кустендорф“ – „Дрво живота“, награду за будуће филмове.

Примате награду овде на Мећавнику, награду „за будуће филмове“… Иза вас велики живот, велика каријера, на шта сте у том животу најпоносонији?

-Нисам уопште нешто препоносан. Сећам се, кад сам одлазио у основну школу, моја тектка Вида Влаховић које ме подигла, говорила је – не кради, не лажи и не шпијај. Ја сам мислио да је то лако. Међутим, велика су искушења. Па још кад видиш како су се други око тебе снашли, како су напредовали… Кажу да живимо у времену пост-истине, пост-правде, постисторије,пост-људскости… Све је пост, све је прошлост…

-Пост им матер! Све има неко име, све неки називи, погледај само ово сликарство, све неке инсталације, неки перфоранси… Све што има другачије име, тајанствено звучи… Имаш инсталације, грејна тела у купатилу, струју, и то приказују… То је нека нова стварност, ти си слеп код очију, глув код ушију, стално те праве глупим… Није то тако, него је овако, шта ти знаш, не знаш ти ништа…

Како Петар Божовић живи у ово време за које Кустурица каже да није време него невреме, зло доба…

-То је од Андрића још остало,узето… Невреме… Данас кад за некога кажу – пробио се, успео, свака му част, што је способан, пре 30 или 40 година тај би зарадио најмање 20 година затвора. Данас је он идол омладини. Ко једно време што су кримоси били идоли омладини… Видимо се на небу, те сахране, шта да раде деца кад уместо филмова имају те хероје са улице… Даме у црнини, црне начари, најгори амерички филмови…

Кустурица каже неки дан, све су нам узели, слободу, само још земљу да нам узму. Да ли ће се поново, опет, морати у ове планине, као некад?

-Што се не шће у ланце везати, то се збјежа у ове планине да гинемо и крв прољевамо… Опет Његош. Шта ћу ја. Ето…

Данас славимо, не честитах вам, дан Победе над фашизом. Победисмо ли га…

-Тај фашизам је добио ново рухо. Ђаво није црн, има скоро наивна представа о томе, и у средњовековним приказањима, они који су играли ђавла били су најскупље плаћени јер су гађани јајима, или добијали батине… Данас, ђаво је у лакованим ципелама, у белом оделу, нашминкан, поред базена, срећни загрљени, не са једном девојком него са две три… Спонзори, спонзоруше… Пусти мајчинство молим те, чувај сисе, за кога, па за некога, немој дете да те малтретира, нити ти Богородица,друго је она. .. Али, идемо у цркву, били смо, видели се у цркви… Славите? Наравно… Јао боже што вам је жито, боље но прошле године… Као да је ово посластичара, хоћете и шлаг да вам донесемо, п… вам материна…

Јесу ли времена данас зла, тешка, или смо се ми у једном тренутку прозлили, постали тешки сами себи и другима? Шта се то са нама десило?

– Не знам шта се десило, али, изгледа да смо полако препарирани на некој тихој ватри, нисмо ни осетили кад су нам извадили мозак, кад смо постали празне чауре које више немају реакцију, деловање на све неправде овог света.

Мудри људи кажу да се десило, да је у једном тренутку нестало стида из људи, нестало страха божијег. А кад нема стида, нема страха божијег, човек помисли да може све. Шта остане кад у човеку нестане стида и божијег страха?

– Остане та љуштура, јединка без идентитета са којом се, као са пионима шаховским, може радити ко год шта хоће, померати их, ослобађати, демократизовати, цивилизовати, заштитити их… То што чине Велика Британија, та зла баба човечанства, вештица и њен несташни убојити дечко, унук који се зове САД… Па не може се, бре, све топовима. Где год су дошли, све су зас…ли, ослободише читаву Африку где год има нафте и злата, ослободише их, завадише па владају како хоће. Погледајте арапско пролеће, шта раде, сад би хтели у Русију, да дођу и поставе ракете на Црвени трг, још би били незадовољни.

Не сећам се да је неко за нама лио сузе, кад су нас бомбардовали…

-Има ли горе слике од рата у Ираку када је цео свет лицемерно ћутао, сад се сузе лију за Украјином. Ни за ким другим. Они више воле Украјину него ми? Не сећам се сузе за ирачком, српском децом, две цивилизације су уништили. У Аустралији су ловили Абориџине, у Америци Индијанце, ослободиоци…

Сад нама кажу да бисте опстали, морате увести санкције Русији…

-Кад је Русија издржала још прошли пут да јој Црна Гора и Албанија увеођењем санкција нанесу ударац какав није доживела никада, ја мислим да на нас неће ни рачунати. Они већ имају искуство са Црном Гором, са тако тешким ударцима.
У Црној Гори су поносни на санкције, речено је у Подгорици да је то велики цивилизацијски искорак…

-Кад су ушли у Нато изјавио је „Милика“ да најзад Црна Гора улази у групу цивилизованих народа. А он не зна, ено му сто метара од њега на Цетињу, друга штампарија у Европи, на Ободу, додуше, она је на ћирилици. Цивилизовани? Значи, до сад су били нецивилизовани. Имају Његоша, а, шта би дали да га немају, и они и неки овде Срби… Све -великан, највећи песник, па, што не научите нешто од њега? Ко ће набројати све издаје сопственог народа. Ко да уђе, где? Кад видим да амбасада Велике Британије дала изјаву, да брине, мајчински о Црној Гори, знам, биће белаја.

Нама са Запада поручују, да се одрекнете Косова да бисте ушли у Европску Унију?

-Неко је направио списак – само то урадите па ћете бити примљени, само то, само то, једно 20 само тих… И онда, на крају, не знам шта да радимо, да скинемо гаће да нас приме, та уцењивања, то лицемерје, инсистирају на дијалогу а онима дају да раде шта хоће. Косово им сигурно нећемо дати видећеш! По цену не знам чега, ако им то дамо, дали смо себе и не постојимо више.

Шта би за Србију значило увођење санкција Русији?

-Само још једну болну рану. Једно духовно самоубиство. Првој православној земљи, стубу православља? Само, ми се пошто више образа немамо не стидимо ни гузице, знате за онај израз – што се не стидиш гузице кад образа немаш!
Тешка су времена, рат је, шта ће бити са нама на крају…

-Немој да ме питаш више! То су тешка питања. Свет ће добити оно што је и заслужио кад је поцепао атом. Кажу, то је била револуција, уствари, то је била контрареволуција, то је контра бога било, то је Тесла и рекао, да ће та врста енергије бити сматрана злочином против човечанства, тако је и испало. Шта је она донела, мало струје и загађење невиђено. Не знамо шта ћемо са отпадом па га дајемо сиромашним земљама, неразвијеним, да се развију. Може мало осиромашеног, да вас гађамо… То је здраво, поготово за црнце, Србе, за Арапе…

Извор: З. Шапоњић, Курир