АУТОР: Владимир Малишев
Како наводи италијански лист „Ђорнале“, Ватикан је одбио позив кијевских власти папи римском да лично посети Украјину. „Јасно је да папина посета Украјини“, рекао је неименовани ватикански дипломата за „Ђорнале“, „не мора да буде политичка. Свети отац је могао да оде у посету рањенима, да се помоли са њима и покаже им своју подршку. Међутим, о овој могућности се тренутно не разговара. Ако се то оствари, јасно је да на дипломатском нивоу има много посла и да ће потрајати“.
Јасно је да је све ово покушај да се стави сенка на ограду од лесе. Већ сада је јасно да је смртно опасно ићи у земљу у којој се воде борбена дејства, и где власти деле митраљезе и Стингере свима који желе – десно и лево. Међутим, зашто су сада украјинске власти тако енергично почеле да позивају папу у Кијев? Да ли је то само, како тврди Зеленски, да га убеде да буде „посредник у преговорима са Путином“?
Званичан позив папи је 8. марта упутио градоначелник Кијева Виталиј Кличко, а овог уторка га је позвао и сам председник „самосталне“. Детаљи овог разговора нису званично откривени, међутим, према „Ђорналеу“, он је поново почео да наговара понтифика да дође у Украјину.
„Његова светост је дуго очекивани гост овде“, рекао је Зеленски папи. Као одговор, Франциско је обећао да ће се „молити и учинити све што је могуће да се рат оконча“, али је, као што је очигледно, одбио позив.
Међутим, након почетка руске специјалне операције у Украјини, папа Франциско је направио чин без преседана у дипломатској пракси – сам је посетио представништво Руске Федерације при Светој столици и састао се са руским амбасадором Александром Авдејевим. Разговор руског дипломате и поглавара Римокатоличке цркве трајао је око пола сата. Говорећи о њеном садржају, Авдејев је рекао да је „папа Франциско желео лично да се распита за ситуацију у Донбасу и Украјини“.
На каснијој конференцији за новинаре, портпарол Ватикана Пјетро Паролин, упитан зашто је папа направио тако необичан гест када је посетио руску амбасаду дан након почетка „напада московске војске на Украјину“, одговорио је: „У праву сте, зовете овај гест папе Фрање без преседана. Свети отац је желео да властима у Москви изрази сву забринутост због ескалације тек започетог рата и одлучио је да учини лични корак у том правцу одласком у дипломатску мисију Руске Федерације при Светој Столици.”
Пјетро Паролин је додао да је разговарао са руским министром спољних послова Лавровом. „Ја сам“, рекао је, „поновио папин позив на хитан прекид ватре. Тражио сам прекид непријатељстава и начине који би могли да доведу до решења сукоба преговорима… Такође сам потврдио пуну спремност Свете Столице за било какву врсту посредовања.”
Отворено лицемерје
Међутим, „миротворачка“ галама Ватикана и кијевских власти око хипотетичке „посете Папе Украјини“ заправо није ништа друго до отворено лицемерје. Основни разлог за ово је сасвим други.
Као што знате, Украјинска гркокатоличка црква, потчињена Ватикану, била је један од организатора Евромајдана и крвавог државног удара 2014. у Кијеву. Својевремено је „епископ“ Борис (Гуџак) уживо у етеру рекао да су више од половине учесника кијевског Мајдана украјински римокатолици из Западне Украјине.
Унијатски свештеник са „молотовљевим коктелом“ током обојене револуције у Кијеву 2014. године
„У братоубилачком обрачуну на Мајдану активно су учествовали и студенти свих римокатоличких и гркокатоличких духовних институција, посебно наставници и студенти Украјинског римокатоличког универзитета“, рекао је он. – Управо су они бацали „молотовљеве коктеле” и вадили очи „беркутовцима”.
Такође је познато да је широм Трга независности у зиму 2013-2014. постојали су санитарни шатори римокатоличког удружења „Каритас“, где су римокатолички медицински инструктори хранили и лечили борце „револуције достојанства“, делили свима „Револуционарски молитвеник“ који је благословио Ватикан. Борци „Десног сектора“ (забрањеног у Русији) такође се повезују са Ватиканом и унијатима. Дмитриј Јарош, упркос чињеници да је рођен и одрастао у руском говорном подручју Дњепропетровска, уочи Евромајдана позиционирао се као верујући унијата. Године 2014. сви капелани Десног сектора* били су активни унијатски свештеници.
А после Мајдана, значајан део водећих позиција у Украјини заузели су гркокатолици – русофоби. Антиправославне предлоге закона у Врховној ради лобирали су и гркокатолички посланици.
Успостављање прославе римокатоличког Божића на законодавном нивоу промовисало је гркокатолички лоби, иако славе по источном обреду. Гркокатолички посланици отишли су код васељенског патријарха у Истанбул да траже „аутокефалност“ за православне расколнике.
„Мрављи рад“
Такође је вредно подсетити да је сам папа Франциско, иако рођен и одрастао у Аргентини, али као римокатолички јерарх био под вођством украјинских унијата. Студирао је теологију у Риму, ментор му је био ректор Мале украјинске богословије у Ватикану, кардинал Степан Чмил, етнички Украјинац, присталица ОУН-УПА – Украјинска устаничка армија (забрањене у Русији). У Аргентини средином – крајем 20. века живели су многи Хитлерови саучесници, који су са немачким нацистима побегли на Запад. Комуницирајући са Чмилом и служећи украјинском стаду у Аргентини, будући папа Франциско је проучавао историју украјинског националистичког покрета, а чак је и сам прилично добро савладао украјински језик.
Евромајдан, рат кијевског режима против Донбаса са руског говорног подручја, прогон руског језика у Украјини и расколничка ПЦУ (тзв. Православна црква Украјине) резултат су вишегодишњег „мрављег рада” Ватикана у Украјини, пише у недавно објављеној књизи. „Нови крсташки рат. Украјина у крви“ украјински црквени публициста Александар Вознесенски.
„Израз ‘мрављи рад’,“ примећује он, „преузет је из свакодневног живота специјалних служби. Када се примени на Украјину и Ватикан, то значи невидљиви субверзивни рад Ватикана у свим областима јавног живота у Украјини – углавном у друштвеној и међурелигијској политици и раду са омладином. ‘Мрављи рад’ Ватикана у Украјини пре Евромајдана укључивао је и директно подмићивање украјинских водећих политичара, владиних званичника и верских личности“.
Истовремено, Ватикан је директно укључен у организовање Мајдана (обојених револуција – прим прев.), државних удара и протеста не само у земљама са римокатоличким становништвом на Филипинима, у Шпанији (у Мадриду, Мурсију, Валенсији, Гисону), у Италији (у Риму, Болоњи, Милано, Навара) у Аустрији, Бразилу, Никарагви, Венецуели, али чак и у неримокатоличким земљама: Републици Конго, Хонг Конгу, као и протести у Казахстану. И, наравно, у Белорусији и Русији, где су белотракаше и опструкционисте активно подржавали „борци за демократију“ – римокатолици и гркокатолици, о чему су сами говорили.
Управо су унијатски војни свештеници били посебно активни у току казнених операција у Донбасу. Истовремено, папа Франциско, дајући бројне патетичне миротворне изјаве, ниједном није осудио поступке Ватикану подређене украјинске унијате. То је разумљиво, јер је управо Ватикан био један од директних закулисних организатора овог пуча. Као што је то било својевремено у Пољској, где је Римокатоличка црква, уз подршку Свете столице, тада деловала заједно са синдикатом Солидарност, збацивши легитимну власт.
Историјски корени раскола
Било би превише наивно третирати Римокатоличку цркву само као једну од традиционалних хришћанских конфесија, сматра Михаил Тјуренков, шеф идеолошке редакције „Првог руског канала“. И зато, када римокатолици Пољске дају изјаве у којима осуђују Руску православну цркву у њеној подршци политици руске државе у Украјини, при чему су осам година ћутали о злоделима над руским народом у Донбасу, мора се схватити: ово није само политика двоструких стандарда.
У ствари, Римокатоличка црква је једна од страна у сукобу. Штавише, ако посматрамо данашњи сукоб у историјској ретроспективи, управо је Ватикан (па чак ни Вашингтон) његов главни покретач и кривац, примећује политиколог.
М. Тјуренков подсећа да су још у 16. веку, када је значајан део руских земаља пао под власт Пољско-литванске Речи Посполите, били су римокатолици ти који су организовали истински геноцид над већином руских православних земаља модерне Украјине. и Белорусије. Али пошто је било немогуће потпуно уништити православни народ, Ватикан је 1596. године приморао значајан део православног свештенства да уђе у унију, односно да се, уз формално очување источњачких обреда, потчини папама и поримокатоличи. Православни отпор тих година био је сурово угушен.
„Штавише“, наглашава политиколог, „Речи Посполита је, уз благослов римских папа, организовала инвазију на још увек младу московску државу, укључујући заузимање Москве и блокаду (опсаду) главног светилишта Московске Русије – Тројицко-Сергејевску лавру. Ово време, названо Смутним временом, постало је прави пролог данашњих дешавања у Украјини. Пошто је управо пораз тих година, као и поновно уједињење Велике Русије са Малом Русијом 1654. године, довело до покушаја освете Запада у Украјини последњих деценија. Да нагласимо: западни и римокатолички, пошто су почетком 90-их година прошлог века управо гркокатолици (унијати) организовали право уништавање православних епархија у Западној Украјини. А управо је унијатска Украјинска гркокатоличка црква постала главни гласноговорник русофобичне пропаганде, као и кључни актер Евромајдана и државног удара 2013-2014. године.
Ватикан је у ствари једна од страна у сукобу, тајни савезник неонациста у Кијеву и стога папа Франциско ни на који начин не може бити посредник у преговорима за заустављање крвопролића у Украјини.
Зеленски то одлично разуме, али стење пред папом, наговарајући га да дође, из сасвим другог разлога. С једне стране, он мора свом снагом да се представља као „миротворац“, настављајући да за све криви Русију. Покажите целом свету: да је и сам папа је на нашој страни. А с друге стране, како је лако претпоставити, потребна му је посета Ватикану на највишем нивоу како би на лицу места преговарао са представницима Свете Столице, који су се оспособили за организовање обојених револуција, како би они помогли кијевском режиму који је већ у агонији.
С руског превео Зоран Милошевић
