Пише: Мирјана Бобић Мојсиловић

Ових дана у рубрикама које се не баве ратом, могло се наћи много нових чуда, то јест оно што данас називамо савременим „трендовима”. Један од њих привукао ми је пажњу. Тај тренд се зове – прогањање. Нека жена се похвалила у новинама како је прогањала неког певача. Нека друга девојка, учесница ријалитија, прогања неког дечка тамо и убеђује га да је заљубљен у њу.

Није, међутим, сумануто само понашање актерки ових прича, неупоредиво је суманутије што се у нашим медијима о таквим поступцима пише са извесном дозом симпатија. Као да би то требало да буде смешно, шашаво, луцкасто и занимљиво, па самим тим и друштвено прихватљиво.

А ради се о опасној болести, која је данас задобила готово размере епидемије – у психијатрији, то се зове еротоманија, и може имати озбиљне последице.

Међутим, посматрано у контексту друштвених феномена, тај нови принцип „освајања” сада постаје и буквална борба за симболичку територију, која је у овом случају – пажња другога.

То што су сада и жене постале прогонитељке говори о природи света у коме живимо

Познато је да су многе звезде имале своје прогонитеље, али се у цивилизованим земљама то решава прилично ефикасно – ухапсе лудаке и осуде их најмање на забрану приласка. Код нас се од тога праве бомбастични наслови и шармантна забава, а једна од прогонитељки која је, како су писале новине, офарбала и пудлицу своје жртве(!), у међувремену је постала ријалити звезда.

Ријалити телевизија живи од хаоса, драме, одбијања, и срозавања – није зато чудо што се такве приче потенцирају, али је трагедија у томе што ријалити „вредности” са патолошког ТВ терена лако склизну у стварносну свакодневицу.

Девојка која убеђује дечка да је он, у ствари, воли и да је заљубљен у њу, само што то неће да призна ни себи ни другима, модел је понашања који све више постаје стандард. Прогонитељ зна, у ствари, боље од жртве, шта жртва осећа, па сходно томе и полаже права на бесконачно малтретирање и прогањање, све док се жртва не узме у памет, и не попусти пред том „љубављу”.

То што су сада и жене постале прогонитељке говори о природи света у коме живимо.

А то је свет агресије, отимања, свет нових „победника” којима је појам достојанства потпуно непознат. Другим речима, ради се о симболичком силовању, о посебној врсти агресије према „неузвраћеној пажњи”, о стандарду новог „преваспитавања” које је узнесено на ниво опште забаве.

А друштво коме је ова агресија забавна, широм је отворило врата за нормализовање сваког другог насиља.

Извор: Блог “То сам ја”