Александар Ђокић, асистент катедре за упоредну политику Руског универзитета пријатељства народа (РУДН) у Москви, одговарао је на нека питања о рату у Украјини.
Како коментаришете досадашњи ток сукоба у Украјини из угла Москве?
Постоје две тачке гледишта на досадашњи ток војне операције у Украјини коју износе званични канали и војни стручњаци. Једна је званична верзија Русије да није било планова да се операција спроведе брзо, за неколико дана, и да на почетку операције није било у плану да се изводе јуриши на велике градове, попут Кијева и Харкова, у чијој непосредној близини се за кратко време нашла руска војска. Дакле, по тој званичној руској верзији, операција тече по плану, она ће бити приведена крају када буде приведена крају и нема никаквих проблема.
Друге верзије се држе званични војни кругови САД-а и Велике Британије, а такође сви релевантни тинк тенкови базирани и на Западу и у Израелу. Њихова верзија се своди на то да су руске обавештајне службе направиле озбиљан пропуст када су процењивале спремност на отпор украјинске армије, расположење украјинског становништва према руској армији, као и могућност да руски напад подрже одређени украјински војни и политички кругови. Званични и приватни западни извори се слажу у томе да је прва фаза муњевитог рата и покушаја преврата у Кијеву завршена, те да почиње друга, спорија и деструктивнија фаза у којој ће руска армија више користити артиљерију и ракетне ударе него живу силу, искључујући Донбас у коме се једино воде интензивна борбена дејства.
Како ће се одразити сукоби у Украјини на положај Републике Српске у БиХ и Србије у Међународној заједници?
Како Европска унија, САД и друге државе наклоњене Вашингтону ван Северне Америке (као што су Јапан, Јужна Кореја, Тајван, Сингапур, Аустралија, Нови Зеланд) буду уводиле све строжије санкције против Русије, Србији и Републици Српској ће бити све теже да се не придруже поменутим мерама, макар на нешто нижем нивоу. Видимо да у Црној Гори у редовима техничке владе такође не постоји консензус око увођења санкција Русији, нарочито не јер се тамо различите политичке опције боре за што већу популарност у политичкој ситуацији која се константно мења. У Србији видимо сличан процес, 3. априла се тамо очекују општи избори, те се владајући кругови природно у овом моменту не одлучују за увођење санкција Русији, што се међу национално оријентисаним бирачима сматра непопуларном мером. У зависности од даљег тока сукоба и интензитета санкција, зависиће и неминован одговор Србије и РС на дату ситуацију. У случају санкција Белорусији, Србија је поступила тако што се последња прикључила датим санкцијама.
До када ће трајати сукоби у Украјини, и какав очекујете епилог?
Врло је незахвално давати прогнозе јер окончање рата у Украјини зависи од два фактора: први је ток самих војних дејстава, други је однос великих сила по том питању. Војна дејства су тренутно преведена на ниво удаљених артиљеријских и ракетних удара на свим фронтовима, осим на оном у Донбасу, где руска армија јуриша на Мариупољ, док уједно на свим правцима врши нападе на украјинску армију дуж фортификоване линије Донбаског фронта. У војном смислу, крај рата се не назире. Упитно је да ли би и пад Кијева, који није ни близу, означио крај рата, јер украјинске власти би и под тим условима могле да одбију капитулацију и наставе борбу. Већу улогу у окончању рата, стога, има спољни фактор – да ли ће САД и Русија моћи да нађу минимално обострано прихватљиво решење да се рат оконча. Минимални услови Русије би били признање Крима и донбаских република од стране Украјине и њен војно неутралан статус, ниже од тога све би се рачунало као пораз у рату.
Како коментаришете медијски рат ЕУ, НАТО и САД против Русије, Србије и Републике Српске?
Запад никад од краја претходног Хладног рата није био уједињенији. Разлог за то је што се међународни поредак чији су гарант биле Сједињене Америчке Државе налази у опасности. Чак и државе ЕУ којима прекид односа са Русијом није од користи збијају редове јер постоји реална опасност од проширивања украјинског конфликта на друге државе, као што постоји могућност избијања регионалних војних конфликата у другим регионима света. Талас цензуре и забране руских медија означава ту чињеницу да колективни Запад доживљава рат у Украјини као егзистенцијалну опасност. Пређашња правила игре више не важе, Запад остракизује Русију. Србија и Република Српска могу се наћи под сличним нападом изнова обједињеног Запада. То ће пре свега зависити од тога какав ће бити њихов став око санкција против Русије и да ли ће у међувремену САД и Русија можда успети да нађу прихватљиво решење из ове најозбиљније кризе на тлу Европе од 1939. године.
Извор: Срна