Пише: Владимир Вуковић

Потпредсједница Сједињених Држава Камала Харис, говорећи прије неки дан на конференцији за новинаре у Румунији, указала је на руске акције у Украјини и рекла:

„Јасно нам је да је сваки намјерни напад или напад на цивиле ратни злочин. И тачка”. Изјаве Харисове постале су дио листе оптужби за ратне злочине које је Вашингтон подигао против Москве због наводних злочина у Украјини. Линда Томас-Гринфилд, стална представница САД при Уједињеним нацијама, оптужила је руску владу за ратне злочине, рекавши да се „напади на цивиле не могу оправдати ни на који начин, ни на који начин“.

Руска војска оптужена је за експлозију у породилишту болнице у Мариупољу, у којој су погинуле 3 особе, а повријеђено је до 17 особа. Нико неће приговорити истрази о оптужбама за ратне злочине против Русије под једним условом: таква истрага би се бавила не само ратним злочинима против Сједињених Држава, већ и злочинима које су починиле саме Сједињене Државе. Америчким предсједницима и генералима се мора судити за убиство мноштва цивила који су намјерно били на мети америчког империјализма.

Оно што је учињено Мариупољу није ни близу размјера злочина које је амерички империјализам починио широм свијета.

Вашингтон је намјерно напао и уништавао невине цивиле широм свијета. Једно набрајање ратних злочина америчке империје била би читава књига, врло обимна. Можете насумично узети било који сукоб у који су Сједињене Државе биле укључене у протеклих 30 година и тамо пронаћи бројне ратне злочине за које је Вашингтон крив, али за које нико није одговарао.

Америчко ваздухопловство је 13. фебруара 1991. бацило двије „паметне” бомбе на склониште за бомбе у предграђу Багдада, Амирија. Америчка војска је знала да је локација Амирија коришћена за цивилну одбрану током иранско-ирачког рата 1980-их, али га је свеједно гађала, бомбардујући зграду без икаквог претходног упозорења. Убијено је око 1.500 цивила, углавном жена и дјеце. Википедија резимира налазе бившег америчког државног тужиоца Ремзија Кларка: „Становници те области чули су вриске док су људи покушавали да изађу из склоништа. Четири минута су вриштали. Након другог удара бомбе, вриштање је престало”.

У опису се даље каже: „Људи на горњем нивоу су изгорели од врућине, док је кључала вода из разбијених резервоара изазвала остале жртве. Нису сви умрли одједном; црни, изгорели отисци шака неких од жртава остављени су на бетонском плафону склоништа и могу се видјети и данас.”

За овај гнусни ратни злочин нико није одговарао.

Бивша државна секретарка Хилари Клинтон је у четвртак твитовала: „Ако руско руководство не жели да буде оптужено за ратне злочине, требало би да престане да бомбардује болнице“. А колико болница су бомбардовале Сједињене Државе? Ево неколико примјера:

* Дана 3. октобра 2015. године, амерички авиони бомбардовали су болницу у Кундузу више од сат времена, убивши најмање 22 цивила, укључујући 12 болничког особља и 10 пацијената. Касније се испоставило да је болница намјерно нападнута. Тадашњи државни секретар Хилари Клинтон назвала је експлозију „дубоко несрећном“. Бомбардовање болница је само ратни злочин када га је починио Путин.
* У августу 2017, САД су бациле фосфорне бомбе на болницу у Раки у Сирији. Медији су писали овако: „И напад на болницу и употреба фосфорне муниције су ратни злочини. Ово хемијско оружје, које сагоријева месо до кости и пали унутрашње органе, Женевским конвенцијама је забрањено за употребу у цивилним подручјима.
* У мају 1999. године, ратни авиони НАТО-а бомбардовали су велики болнички комплекс у Београду, у Југославији, уништивши одељење интензивне његе и оштетивши породилиште. Најмање 3 особе су погинуле, труднице су повријеђене од разбијеног стакла, а 20 беба је евакуисано.

Крвопролиће се наставља. У децембру 2021. Њујорк тајмс је објавио „Досије о цивилним жртвама“. Овај извјештај говори о томе како су амерички бомбашки напади убили хиљаде цивила у Ираку, Сирији и Авганистану и како је америчка влада то заташкала. У једном ваздушном нападу у јулу 2016. убијено је 120 цивила на сјеверу Сирије.

Цивили су намјерно гађани. Сваком таквом удару претходи тајни војни прорачун којим се утврђује дозвољени број погинулих међу цивилним становништвом – у зависности од процијењене вриједности мете. Новински чланак описује како је америчка војска, преко својих видео монитора, посматрала дјецу како се играју на крову куће прије него што их је убила и претворила њихову кућу у рушевине.

Медији су хладно индиферентни, а самртна тишина се сусреће са сваким новим открићем. Нису покренуте значајне истраге; не видите храбре новинаре на конференцијама за штампу. Амерички медији жале само за жртвама пријатеља Вашингтона.

Оптужујући Путина и Русију за ратне злочине у Украјини, прикривајући злочине америчке империје, амерички медији распирују предрасуде старе колико и средњовјековни крсташки ратови. Добро увјежбани хорор оплакује смрт „цивилизованих Европљана“, док животи Арапа и Азијата не значе ништа. Чују се жалосни крици свијетлих избјеглица из Украјине, али тамније избјеглице које бјеже од америчких ратова могу да се удаве у Медитерану.

Вашингтон каже да је дубоко забринут због документовања руских ратних злочина, али Џулијан Асанж је немилосрдно прогањан због разоткривања злочина Сједињених Држава. Због свог храброг објављивања материјала који детаљно описује злочине као што је убијање ирачких цивила од стране америчких трупа, он је ефективно убијен. Вашингтон захтијева његову непрекидну тишину и неће се зауставити ни пред чим што би довело до његове смрти.

Лицемерје иде и даље. Сједињене Државе, које позивају на подизање оптужби против Путина, не прихватају надлежност Међународног кривичног суда (МКС) над сопственим војницима. Ниједан Американац није процесуиран за ратне злочине, а америчка влада блокира све покушаје да се то учини.

Осуда ратних злочина у Украјини од стране Вашингтона је себична, морални гнијев корпоративних медија је измишљен и селективан. Кршење руку над Мариупољом има одређену политичку функцију. Није циљ заштита грађана, већ демонизација Руса као нељудских варвара.

Пристрасни и представљени од стране државе и медија и припремљени за негодовање јавности, ратни злочини су корисни за распиривање рата. Бомбардовање болнице у Мариупољу се користи да се дода емоционални гнијев опасном лонцу захтјева НАТО-а за зоном забране летова изнад Украјине. Таква зона забрањеног лета неминовно би довела до свјетског рата.

За ратне злочине не постоји рок застарјелости. Ови што Путина баш желе да виде на оптуженичкој клупи за ратне злочине, требало би у њу прво да сједну Клинтон, оба Буша, Обаму и многе друге предсједнике САД са свим њиховим саучесницима у убијању цивила по свијету.