Пише: Тихомир Бурзановић
Одлука предсједника Црне Горе Јакова Милатовића да предложи Миодрага Лекића за члана Комисије за обављање послова разграничења и утврђивања државне границе заслужује пажњу јавности не само због значаја питања Превлаке, већ и због личности која је предложена да учествује у том процесу.
У политичком животу Црне Горе ријетко постоји сагласност око било ког кадровског рјешења. Ипак, када су у питању државне границе, територијални интегритет и дугорочни национални интереси, било би корисно да политичке разлике уступе мјесто компетентности и искуству. Управо ту се налази суштина овог предлога.
Миодраг Лекић већ деценијама припада кругу најискуснијих црногорских дипломата и познавалаца међународних односа. Његова дипломатска биографија није настала у кабинетима и на протоколарним скуповима, већ у временима када су се на Балкану доносиле одлуке од историјског значаја. Као амбасадор Југославије у Италији, једној од најзначајнијих европских држава и важном сусједу региона, Лекић је стицао драгоцјено искуство у комуникацији са европским политичким центрима и институцијама које су пажљиво пратиле дешавања на простору бивше Југославије.
То искуство није изгубило на значају ни данас. Напротив. У времену када је дипломатија поново постала један од најважнијих инструмената заштите државних интереса, људи који разумију механизме међународних односа представљају посебну вриједност за сваку државу.
Лекић припада генерацији политичара и дипломата која је непосредно учествовала у најважнијим политичким процесима на простору бивше Југославије. Као учесник Лондонске конференције и мировних преговора у Женеви током деведесетих година имао је увид у сложене процесе који су обликовали нове државне односе у региону. Међу темама које су тада разматране било је и питање Превлаке, што његовом данашњем ангажману даје додатну тежину.
Посебно је важно нагласити да је Лекић један од ријетких јавних дјелатника који се овом темом бави континуирано, без обзира на политичке функције које је обављао. Као министар, посланик, предсједник Одбора за међународне односе и исељенике, универзитетски професор и публициста, годинама је указивао на потребу да држава озбиљно приступи питању Превлаке и заштити својих права на основу међународног права и релевантне документације.
Његови ставови никада нијесу били усмјерени против добросусједских односа са Хрватском. Напротив, Лекић је досљедно заступао политику дијалога и договора. Али је истовремено упозоравао да добри односи међу државама не подразумијевају одрицање од сопствених интереса, нити занемаривање отворених питања која траже трајно и праведно рјешење.
Управо је то приступ који је потребан и данас.
Црна Гора и Хрватска су сусједне државе које дијеле многе заједничке интересе. Сарадња двије земље важна је и за стабилност региона и за европску будућност Западног Балкана. Међутим, истинско партнерство подразумијева спремност да се отворена питања рјешавају на основу аргумената, а не да се она повремено користе као средство политичког притиска.
Последњих година све чешће се у јавности отвара дилема да ли поједина билатерална питања добијају несразмјеран значај у процесу европских интеграција Црне Горе. Без обзира на различите политичке интерпретације, остаје чињеница да европски пут треба да буде простор сарадње, а не додатних оптерећења међу сусједима.
Због тога је важно нагласити да је Превлака много више од тренутних политичких спорова или повремених дипломатских несугласица. То није питање које се може свести на дневнополитичке поруке, нити на међусобна надгорњавања. Ријеч је о теми која се тиче државног континуитета, међународног права и одговорности институција да заштите интересе својих грађана.У таквим околностима искуство постаје пресудан фактор. А управо искуство представља најјачи аргумент у прилог учешћу Миодрага Лекића у раду Комисије.
Тешко је пронаћи личност у савременој Црној Гори која тако темељно познаје политичке и друштвене прилике у Црној Гори, Србији, Хрватској и ширем простору некадашње Југославије. Током више од три деценије пратио је и анализирао процесе који су обликовали регион, сарађујући са бројним међународним институцијама, дипломатама и политичким лидерима. То знање не може се стећи преко ноћи нити се може замијенити политичким ентузијазмом.
Предлог предсједника Милатовића зато треба посматрати као покушај да се у једно од најосјетљивијих државних питања укључи човјек чије су референце неспорне и чији је допринос црногорској дипломатији препознат и ван граница земље.
Питање Превлаке не тражи гласне пароле, политичке обрачуне и надметања. Оно тражи знање, стрпљење, документацију, дипломатску вјештину и способност да се државни интереси бране аргументима. Управо су то особине које је Миодраг Лекић показивао током читаве своје професионалне каријере.
Зато његово укључивање у рад Комисије није питање политичке симпатије или антипатије. То је питање рационалног избора у корист државног интереса. А када је ријеч о Превлаци, Црној Гори су данас потребни управо људи који разумију сложеност проблема и који знају да се трајна рјешења не постижу притисцима, већ знањем, стрпљењем и дипломатском мудрошћу.
