Кнез Иво Војновић рођен је 9 децембра 1857 у Дубровнику, у породици др. Косте Војновића. (1) Као књижевник Иво Војновић израстао је из словинског културног круга у Дубровнику. (2) Био је судија у Хрватској, касније управни чиновник у Далмацији. Постао је 1907 године драматург загребачког позоришта. Прва збирка његових дела изашла је 1884 године под називом “Пером и оловком”. Две године касније Матица Хрватска издала је “Ксанту”. Касније се бавио само драмом. Изашле су “Психе” 1889, “Еквиноциј” 1895, “Дубровачка трилогија” од 1900 до 1903. Први део је изашао 1900. “Смрт мајке Југовића” је изашла 1907, а “Госпођа са сунцокретом” 1912. Објавио је “Лазарево Васкрсење”, “Акорде”, “Машкарате испод Купља” и “Императрих”. Његове драме приказивале су се сем у Југославији, и у страним позориштима нарочито чешким и пољским. (3) Посетио је Београд у априлу 1912. На повратку из Београда у Загреб изјавио је дописнику „Ријечког новог листа” : „ …Вратио сам се у своју кућу. Војновићи су живјели и умирали славом и тугом Србије. … дошао сам и ја, па ми се чинило као да нисам нигђе другђе био. Та из Дубровника до Београда нема него скок простора,- а традиције хисторије и обичаја су још све живе. Та колико сам драгих Дубровчана нашао ! И сјена великог Орсата Пуцића шетала се са мном по Калимегдану и по Теразијама. Имао сам његове пјесме у руци, па читао и гледао – и разумио све. …. Бог ме хтио надарити за све прегарање живота, показујућ ми земљу обећања!” (4)
На почетку Првог светског рата 1914 био је ухапшен и са осталим ухапшенима стављен војној власти “на расположење као таоци” . (5) Прегаоци из Дубровника на челу са Ивом Војновићем спроведени су у тамницу у Шибеник. Приликом укрцавања на брод у дубровачкој луци руља је викала не водите их даље, овде их утопите … .Заједно са њим био је Кристо Доминковић који је описао своје успомене из таоштва и интернације у књизи „Пиљци и кржине”. (6) Био је затворен у Сињу и Шибенику. (7)
После Првог светског рата живео је у Дубровнику. Присуствовао је отварању Поморске војне академије у Гружу 1923. (8) Антун Фарчић штампао је у Српској штампарији у Дубровнику књигу „Стихови”. У њој је опевао своје тамновање у Првом светском рату. Предговор у књизи написао је Иво Војновић. (9) Присуствовао је посети краља и краљице Дубровнику 1925 године и приметио да је Страдун окићен цвећем изгледао : „Као какав отмени салон за примање“. (10)
Сем позоришта и соколске дилетантске секције широм Југославије изводиле су његове позоришне комаде. Соколска дилетантска секција у Дубровнику извела је на соколској академији 2. децембра 1928. Војновићев I чин „Лазарева Васкрсења”. Друштво је телеграфски замолило болесног Ива конта Војновића у Београду, да дозволи приказивање комада. Он је телеграфисао : „Дозвољујем врло радо да се прикаже моје „Лазарево Ускрснуће” под врсним водством Божа Бубала, ослободивши представу од свих тантиема. Сретни били и сретно успјели. Желим мојим Соколима и Дубровнику – Иво Војновић”. По извршеној академији друштво је послало телеграм Војновићу у Београд : „Са врло успјеле академије раздрагани „Лазаровим Васкрсењем” заносно поздрављамо ауктора, желећи Вам сваку срећу и скори повратак у нашу Дубраву. – Соколско друштво”. (11) Умро је 30 августа 1929 у Београду у 72 години након дуге и тешке болести. Београд га је испратио спроводом на жељезничку станицу, одакле су га превезли у Дубровник, да га сахране у породичну гробницу код св. Михајла. Дубровник је био у црнини. Сахрањен је у присуству краљевог заступника, заступника владе, Хрватског књижевног друштва, Матице Хрватске, свих хуманих и културних друштава из Дубровника, заступника грађанских и војних власти и мноштва народа. Нарочито бројно било је на сахрани учешће сокола. У чланку у “Соколском Гласнику” истакнуто је да су дела по којима ће остати бесмртан била “Смрт мајке Југовића” и “Дубровачка трилогија”. (12)
Саша Недељковић
члан Научног друштва за здравствену историју Србије
Напомене :
- “Кнез Иво Војновић”, “Соколски Гласник”, Љубљана, 15 септембра 1929, бр. 18, стр. 3;
- Никола Иванишин, „Дубровачке књижевне студије“, Дубровник, 1966, стр.66, 157;
- “Кнез Иво Војновић”, “Соколски Гласник”, Љубљана, 15 септембра 1929, бр. 18, стр. 3;
- Проф. С. Роца, „Везе Далмације са Београдом и Србијом”, „Београдске Општинске Новине”, Београд, Јули-Август 1940, бр.7-8, стр.642;
- Милан Ж.Живановић, „Дубровник у борби за Уједињење”, Београд, 1962, стр.279, 285;
- Кристо П. Доминковић, „Пиљци и кржине“, Успомене и рефлексије из таоштва и интернације 1914–1917, Дубровник, Српска штампарија, 1922;
- “Кнез Иво Војновић”, “Соколски Гласник”, Љубљана, 15 септембра 1929, бр. 18, стр. 3;
- „Славље наше ратне морнарице”, „Народна Свијест”, Дубровник, 6. новембра 1923, бр. 47, стр. 2;
- Антун Фарчић, „Стихови”, Дубровник, 1924;
- Станислав Краков „Преко Високих Дечана и Ловћена у Приморје“, стр. 82, 111, Алманах Јадранске Страже за 1926 годину, Издаје Јадранска Стража Главни Одбор Београд 1926;
- „Споменица 25. година соколског рада у Дубровнику”, Соколско друштво Дубровник, Дубровник, 1929, стр. 77, 78, 79, 80, 81, 82, 87;
- „Кнез Иво Војновић”, „Соколски Гласник”, Љубљана, 15 септембра 1929, бр. 18, стр. 3;
