Пише: Момо Јоксимовић, предсједник Партије пензионера Црне Горе
Није Црна Гора настала 21.маја 2006.године. То треба рећи.
А, поводом 21 маја, дана који се слави као дан државности и независности, треба рећи истину—Црна Гора није настала 2006.године. Она је постојала много раније, стварана кроз вјекове , у крви, муци и жртви својих предака. Стварали су је Петровићи, црногорски јунаци, комите, устаници, народ који је гинуо за слободу и крст часни.
Али исто тако, истина је да Црна Гора никада није могла сама да егзистира без помоћи, Русије, Србије, и др. Србија је била стално на услузи Црној Гори. Тамо су грађани са ових гора налазили уточиште и ухљебиште, посао, слободу , и помоћ у сваком случају.
Када је Црну Гору задесио земљотрес 1979.гдине, Србија је свестрано притекла у помоћ и десет година слала новчану помоћ за изградњу и обнову. Градиле су се куће, школе, болнице, путеви. Када је било тешко, предсједник Владе заједничке нам државе Радман Божовић, 1992.године, одно је пуну торбу фактура црногирфских фирми у Београд које је платила Србија. Требало би роман да се доброте Србије наброје.
У Србији су најмање двије Црне Горе. Више је у Београду и Војводини било директора Црногораца и људи из Црене Горе него из Србије.
Зато данас боли када се из Црне Горе шаљу тешке ријечи према Србији и њеном руководству. Не приличи да брат брата гађа ружним ријечима и политичким отровом. Србију данас и јуче, нападају са свих страна, руше је и споља и изнутра, руше је медијски, политички и економски , а ми који смо толико тога заједно прошли, не бисмо смјели бити дио тог хора.
Црна Гора и Србија нијесу туђе земље. То су два брата, двије сестре, два ока углави, један народ подијељен границама , али повезан језиком, вјером, историјом и гробовима предака.
Нека 21 мај не буде дан нових подјела и мржње, већ прилика да се сјетимо ко смо, шта смо једни другима били и колико смо пута заједно устајали из несреће. Јер ко заборави брата—заборавио је себе.Народу данас није потребна мржња, свађе и подјеле. Народу треба рад, ред, стварање и живот достојан човјека. Треба да се боримо за нове вриједности –за отварање фабрика, нова запошљавања, боље лијечење народа, савременије саобраћајнице, боље везе и већа сарадња међу људима.
Србија је старија сестра и најбољи ослонац Црној Гори, па не треба да се Црна Гора понаша као млађи брат, размажени, који заборавља на прошлост. Треба да чувао једни друге и да будемо ослонац а не препрека.
Ми смо један народ, везан историјом, језиком, вјером, кутуром, страдањем. Зато треба да живимо у слози и миру, да градимо бољу будуност за нашу дјецу , а не да остављамо нове подјеле и мржњу.
Будућност Балкана неће градити политичке свађе, већ радници, сељаци, студенти , поштени људи, нове фабрике ,школе, болнице и путеви који ће спајати а не раздвајати нас.
Политичке елите у Црној Гори су научиле да опстају на подјелама, са сталним трвењем, подривањем ,мржњом и нетрпељивости. Када се народ подијели по разним шавовима, лакше се забораљају глад, сиромаштво, болест, незапосленост и неизвесна будућност.
Док се народ свађа око прошлости, историје, идентитета, ..многи млади људи одлазе , села остају празна, а живот постаје све тежи. Зато је дошло вријеме да престану подјеле које нас слабе и удаљавају једне од других.
Народу не требају нове свађе и политичке мржње. Народу треба мир, сигурност, посао, веће плате и пензије, боље шќоле , болнице и путеви. Треба нам више разговора, више разумијевања и више заједничког рада за добро свих људи.
Свако вријеме подјела једном мора да прође, а остају људим и њихове потребе да живе достојанствено. Зато морамо градити друштво у којем се зна да је брат брат, а комшија комшија, без обзира на политичке разлике.
Само у слози и миру и заједничком раду можемо остављати бољу будућност нашој дјеци и сачувати оно што су нам преци остави у кроз вјекове.
Вријеме је да се сви народи на Балкану дозову памегти и разуму, коначно схвате да треба да живе у миру , толеранцији и да граде бољи живот.
Помријесмо, добра не виђосмо !
А живот је само један! Прође за час !